Ima „nesreću” Viktor Rogan da igra na mestu desnog beka, gde je u Čukaričkom već godinama neprikosnoven Miladin Stevanović. Ipak, kad god mu se ukaže šansa, mladi fudbaler je maksimalno koristi. Za sada ima više asistencija, ali ni golovi mu nisu strani.
Vaspitan, uporan, vredan, poslušan, sve su to epiteti koje na račun Rogana upućuju kako stariji saigrači, tako i trener Dušan Kerkez. Iako je posle nekih utakmica zavređivao i veću pažnju nikada se nije bunio, što je u senci nešto starijeg kolege. Zna i mladi Rogan, koliko je Stevanović bitan za Čukarički i da će jednog dana sigurno dočekati svojih pet minuta.
- Od Miladina Stevanovića sam dosta toga naučio za ovih godinu i po dana koliko sam u prvom timu. Koristim svaku priliku, znam da će mi se to kad tad vratiti. Hvala Bogu i Miladin je dobar igrač, verujem da će napraviti pravi transfer i onda je sve na meni – kaže Viktor Rogan.
Da li je strpljenje na izmaku?
- Nije, tu je negde. U svakom timu je bitno da pored mladog igrača bude jedan iskusniji od kojeg može da uči, sa kojim može da se posavetuje. Ne samo što se tiče fudbala, već i života.
Šta vam kažu u klubu, da li imate podršku trenera, rukovodstva?
- Trudim se da koristim svaku šansu, mislim da su u klubu zadovoljni. Teško je ući u neki pravi takmičarski ritam, kad nema utakmica u kontinuitetu.
Koliko je mentalna snaga bitna, mladi igrači se uglavnom ljute kad presede na klupi?
- Namestio sam glavu od početka, jer sam znao da je na mom mestu Stevanović. Godinama je u klubu, dosta toga je dao Čukaričkom. Bitan igrač na terenu, ali i u svlačionici.
Zbog čega igrači izbegavaju da igraju na poziciji beka?
- Svi žele golove, asistencije, da budu bliži protivničkom golmanu. Zato i niko neće na beka. Mislim da je to sad jedan od većih problema.
A, kako ste vi došli do ove sad već deficitarne pozicije?
- I ja sam bio napadač, onda sam u Partizan došao kao zadnji vezni. Posle godinu dana prebacili su me na desnog beka i tu sam ostao.
Zašto su vas pomerali, nije bilo golova?
- Ne, nije to u pitanju. Igrali smo kao klinci sa osam igrača plus golman i tu sam bio zadnji vezni. Kad smo prešli na 11, otvorilo se više pozicija u timu. Trener je video da mogu da odigram dobro pozadi i prebacio me na beka.
Da li vam je kao i svakom detetu koje trenira fudbal bilo krivo što niste u napadu?
- Nije. Ne gledam na fudbal tako. Želim da igram, dam sve od sebe da pomognem timu i saigračima, kako bismo ostvarili cilj.
Dosta Partizanove dece završilo je u Čukaričkom. Kako ste došli na Banovo brdo?
- Počeo sam u Radu, bio sam na Banjici tri godine. Onda sam u petlićima prešao u Partizan, gde sam proveo četiri godine do mlađih kadeta. Tek tada sam došao u Čukarički. U Partizanu smo igrali tada kadetsku ligu, ali kao Teleoptik. Desile su se zatim neke stvari u klubu. Bili smo u Crnoj Gori, kad sam dobio sam potom poziv od Igora Matića. On je tada bio u Čukaričkom. Odigrao sam jednu utakmicu, potpisao sam prvo stipendijski, potom i profesionalni ugovor.
Da li ste doneli pravu odluku, Partizan je ipak veći klub?
- Nisam pogrešio. Ovo je pravi potez za mene. Čukarički je najbolji klub u Srbiji za mlade igrače. Tu nema greške, bilo koje dete da dođe na Banovo brdo neće pogrešiti. Kod večitih mlađi igrači manje dobijaju šansu nego ovde.
Malo je nedostajalo da se upišete u strelce i protiv Legije, ipak taj golgeterski instinkt nije iščezao?
- Dao sam gol u poslednjem kolu protiv Mladosti GAT. Pre toga imao sam asistenciju u duelu sa Radničkim iz Kragujevca i TSC-a. Ne jurim ništa, sve će doći na svoje kada za to dođe vreme.
Mlađi igrači u Čukaričkom imaju primat u svlačionici u odnosu na starije, ko koga sluša?
- Generalno, svi mlađi igrači imaju super odnos sa starijima. Svi oni žele da nam pomognu, daju savet, čak ponekad i da nas ukore, ako treba. Nema podeljenih strana, mislim na starije i mlađe. Svi smo zajedno jer znamo šta nam je cilj.
Igrali ste toplo-hladno u jesenjem delu sezone, da li se može očekivati uspešnije proleće?
- U nastavku sezone sigurno ćemo biti bolji. Sada smo već šest meseci sa ovim stručnim štabom, zajedno ćemo proći pripreme. Ne sumnjam da ćemo ostvariti cilj i izaći u Evropu.
Druge ekipe su se ozbiljno pojačale, kod vas nije bilo odlazaka uz samo jedan dolazak, pratite ostale?
- Pratim dešavanja u drugim klubovima, što se tiče pojačanja, ali mi moramo da gledamo samo sebe. Tu su Vojvodina i TSC kao glavni konkurenti za Evropu, ipak sve je na nama, ako budemo pravi neće biti problema. Imamo i kup, Partizan više nije u konkurenciji. U masovnijem takmičenju je sve moguće, igra se po jedna utakmica – objasnio je Rogan.
VOLIM RAMOSA I ALVEŠA, EMBAPE ME ODUŠEVIO
Ne krije Rogan da je imao uzore kada je zakoračio na teren.
- Dok sam igrao u napadu to je bio Tores. Kako sam se vraćao unazad sve više su mi uzori bili Dani Alveš i Serhio Ramos.
Pratili ste Svetsko prvenstvo u Kataru, koji bek se izdvojio?
- Hakimi je bio jedan od najboljih na SP, a generalno me je oduševio Embape.
PRIČAM SA TATOM O FUDBALU, ALI…
Predrag Rogan, poznati trener nekoliko srpskih i inostranih klubova (Rad, Palić, Zemun, Mačva, TSC, Napredak, Spartak, Voždovac) pre izvesnog vremena vratio se u Beograd iz Uzbekistana, gde je radio u tamošnjem Dinamu.
- Tata se vratio u Srbiju. Završio je sa ekipom iz Uzbekistana, želeli su ponovo da ga angažuju, ali... Svako radi svoj posao, ne mešamo se jedan drugome. Dok je bila korona, dva meseca, malo smo radili zajedno, međutim, brzo smo odustali. Bolje je ovako, mada od njega imam maksimalnu podršku što je i normalno – potvrdio je desni bek Brđana.
BRAT RUKOMETNI I FUDBALSKI GOLMAN
Osim Predraga i desnog beka Čukaričkog Viktora, još jedan član porodice Rogan bavi se sportom.
- Brat Vukota, kome sam inače ja dao ime, takođe trenira fudbal, ali i rukomet. On je golman. Izabrao je tu poziciju jer ne mora mnogo da trči. Za sada ga više zanima fudbal nego rukomet, ali dobro brani u oba sporta. Trenutno je u Žarkovu, ako bude izrazio želju da jednog dana dođe u Čukarički bilo bi mi drago da budemo zajedno u istom klubu – rekao je Viktor.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
