ГОСТ ЖУРНАЛА – Милош Мирковић: Пробудили смо успаваног дива

Редак трансфер, на први поглед јединствен, такође и специфичан, обављен је усред такмичарске године. На Изборној скупштини Фудбалског савеза Београда, 19. септембра 2022, пре тачно четири месеца именовани су Марко Здравковић и Милош Мирковић на функцијама председника и генералног секретара.

Занимљива селидба извршена је преласком са стадиона суперлигаша, на крову тржног центра на Вождовцу, из Улице Заплањске 32 у Делиградску 27.

- Дошли смо у тандему из клуба, старог, богатог историјом, још из времена југословенског фудбала. Имамо мало другачије погледе у односу на неке друге људе који су били на овим нашим позицијама. Фудбалски савез Београда зависи од клубова, баш као што је то случај са клубом чији живот диктирају, првенствено, фудбалери. Неопходно је подржати наше бројне чланове фудбалске породице, а више их је од 200. ФС Београда је успавани див, потребно је размрдати га и стремити новим активностима које нису биле на потребном ниову. ФСБ је озбиљна и бројна институција, а све замишљено само је делић зарад побољшања српског фудбала – рекао је Милош Мирковић, рођен 13. јуна 1976.

У посети „Спортском журналу” открио је и шта му се допало већ првих дана од доласка у Савез.

- Буквално, сва врата су увек отворена, што значи да је код нас свако добродошао, свакоме смо на услузи. Питају се многи да ли ћемо изаћи људима из клубова у сусрет, а наш одговор је једноставан, гласи: све ћемо урадити да буде тако. Хоћемо да пружимо шансу и издвојимо и време и знање и енергију и за клубове најниже, Међуопштинске лиге, желимо да се нађу баш у истој просторији са онима што учествују у Лиги шампиона. ФС Београда мора да буде ветар у леђа тим људима, да их разуме, помогне на било који начин, а такође је важан и третман према медијима.

Доскорашњи генерални директор Вождовца добро је савладао разне лекције, нарочито у вођењу амбициозног, пре свега безбрижног суперлигаша из више позиција гледано.

- Учим и даље, хоћу да прихватим савете, такође и критике, а тако би требало да размишља сваки човек. Потребна је подршка, поготово према аматерском фудбалу, хоћемо и то да променимо, усавршимо и доведемо на озбиљнији ниво. Сећам се да смо у Вождовцу Марко Здравковић и ја пошли од нуле, питао ме је једном приликом колико нам је потребно за лиценцу да бисмо се такмичили под окриљем УЕФА. Одговорио сам му експресно „једно, десетак година”. За три године Вождовац је много напредовао, а ето, недостају још две године, па да, према Марковим и мојим рачуницама, коначно заигра и на европској сцени.

Милош Мирковић је део углавном организационих планова пренео из суперлигашког клуба у руковођење Фудбалским савезом Београда.

- Важно је поставити испред себе јасан циљ, довести квалитетне спортске раднике... Одговорност, не само у раду, већ и на улици, потребна је код сваког од нас. Тражи се увек, почев од Марка Здравковића и мене, јер смо на кључним позицијама у ФСБ, максимална концентрација, такође и толеранција, буквално 24 сата.

Из Мирковићевог гласа утисак је да је лако, нарочито фудбалски, преболео напуштање клуба из Заплањске улице.

- Није ми жао што сам отишао из Вождовца. Све и свако у животу има свој пут, проћи ће Змајеви даље и без мене. У неку руку осећам одређену дозу жаљења што нисам више на тој адреси, међутим, нема секирације, важни су само погледи напред.

Милош Мирковић је, за разлику од многих претходника на позицији првог оперативца у ФС Београда, бивши фудбалер.

- Драго ми је што сам у београдској матичној фудбалској организацији, са председником Марком Здравковићем бројим већ четврти месец. Други пут сам му рекао „да”.

Стратегија – неизбежан је део свакодневице.

– Имамо јасну стратегију, међутим, један од кључних проблема је недостатак квалитетних тренера. ФСБ није имао оформљени центар за едукацију стручњака. Прво што смо урадили је да побољшамо посао међу стручњацима. Региони у Србији имају центре за едукацију, Београд га нема, па смо поставили Далибора Зорка за директора. Хоћемо да тренери који добију, а и плаћају лиценце, имају повратне информације, изашли смо им у сусрет и у давању опреме, бринемо о стручњацима на курсевима за А и Б лиценце, за вођење младих тимовима, а и у раду са голманима. Фудбалска Европа то тражи од нас. Ада Циганлија ће бити коришћена за едукацију тренера и база кад је реч о новим судијским кадровима.

Приметан је недостатак арбитара, из Делиградске 27 годинама уназад стижу бројни апели да се млађи нараштаји укључе у бављење судијским послом.

- Видели смо да је осека кад је реч о судијској структури. Нове генерације имају већи избор шта да раде ван спорта, наш је циљ да радимо на образовању, не само судијских кадрова, већ и људи који воде клубове, затим тренера и оних који су у комуникацији са судијама. Хоћемо да бринемо о свима, јер смо сви ту зарад само једне ствари – што боље фудбалске слике. Првенствено, преокупација нам је да судија, конкретно, буде неприметан на терену. Жеља је да се скине фокус са учинка арбитара, а кад се не прича о суђењу онда то значи да је судија добро одрадио посао.

Милош Мирковић је током јесењег дела првенства, са најближим сарадницима, углавном комесарима, разговарао и по питањима проблематике, конкретно у клубовима.

- Немаштина је основна бољка. Неке општине помажу, а недостатак новчаних средстава у клубовима је, дакле, сви то добро знамо, проблем број један. Кадар није припреман на адекватан начин, ипак, клуб је онакав какав ми хоћемо да буде. Кад човек упадне у реку онда је то већ проблем, другачије је, ипак, кад је на обали Саве или Дунава...

Први оперативац у Делиградској 27 присуствовао је утакмицама у првом делу првенства, конкретно са председником Марком Здравковићем обилазио је терене у преподневним и поподневним сатима.

- Српска и Зонска лига Београда су цењене и гледане, клубовима је потребно од 30.000 до 50.000 евра годишњег буџета, само да би нормално живели.

При помисли на нека давна времена, од пре три и више деценија, кад је утакмицама присуствовало четири, пет и више хиљада гледалаца, скоро у свим деловима Београда, Милош Мирковић је реаговао уз констатацију да је, ипак, немогуће вратити тај точак фудбалске историје.

- Публицитет ће бити као некад, у смислу промоције аматерског фудбала, тог маркетинга, уосталом такво је време, али нисам сигуран да ће квалитет комплетне фудбалске слике све то моћи да испрати. Знате, од тренера много зависи. Рецимо, моју генерацију у ОФК Београду легендарни Аца Стефановић је знао и да „туче” прутом, а данас морамо да пазимо, да не подвикнемо на децу. Друга су времена, ништа није као пре десет, а да не говорим 30 или 40 година. Нема квалитета, друго, садашња деца не живе оним животом.

Осврнуо се и на старије генерације, свестан да много тога може да се научи од седокосих глава.

- Добро су нас учили. Као дечак, трудио сам се да упијем сваки савет, поготово у породици, а онда и у клубу. Рецимо, судија никад неће изумрети, мислим да неће остати без хобија или професионалног ангажмана. Свеједно, роботи неће делити правду на утакмицама, тако да не разумем оне чаршијске приче у стилу „хоћу за три године да прескочим три ранга такмичења”. То се односи на посао арбитра, али и на чест клупски став, мото.

Рад у најбројнијој фудбалској организацији у Србији, према мишљењу Милоша Мирковића, на високом је нивоу.

- Савршено функционишемо, тежимо да направимо увек нешто више, да разумемо и оне из такозваних малих клубова. Појединци су ме питали где се лепше осећам, у Заплањској или Делиградској улици, одговорио сам да сам овде тек четири месеца. Теже је да се ради у Савезу, јер је далеко више људи око нас. Настављам даље да радим, како најбоље знам, али на другој адреси. Водимо рачуна не само о тренерима и судијама, него и делегатском кадру, то су наши приоритети. Помоћ у проналажењу спонзора зарад бољег живота у клубовима такође је битна ставка у размишљањима Марка Здравковића, мојим и свих поред нас. Модернизација самог рада и начина руковођења заједнички је мото, широка је та лепеза којом сви заједно можемо да унапређујемо фудбал, из месеца у месец.

Планови, постављање нових циљева, отварање нових поглавља зарад развитка фудбала такође је у Мирковићевим мислима.

- Увек има простора за напредак. Марко је говорио често да сам његова десна, често и лева рука, то ми је само добар мотив и још већа сатисфакција да стремимо ка вишим циљевима.

Мирковић се, каже, не сусреће са ненормалним захтевима.

- Не постоје телефонски позиви, јер су уочљиви параметри. ФСБ је отворен за све, приходујемо од програмских активности, чланарина, регистрација фудбалера... Имамо и бенефите од сарадње са Секретаријатом за спорт града Београда. Понављам, у успаваном смо диву, али, ипак, нашем. Помаже нам, наравно и ФС Србије.

У коначним, годишњим обрачунима, кад је реч о финансијама, ФС Београда је обично у плусу.

- Много је проблема око нас, улагање у клубове вратиће нам се вишеструко. Једноставно, морамо да бринемо о свих 229 регистрованих клубова, од којих је само девет на професионалном нивоу, мислим на Црвену звезду, Партизан, Чукарички, Вождовац и Колубару у Супер лиги, односно Рад, Раднички из Новог Београда, Графичар и ИМТ у прволигашком друштву. Сви остали клубови су аматерског типа, људи немилосрдно улажу у фудбал, најчешће из својих џепова и све то раде из љубави. Морамо да се заложимо да би и њима било лакше, а и лепше.

У такмичењима на територији ФС Београда је низ лига у којима се намећу и афирмишу талентовани фудбалери.

- Имамо 29 лига у којима играју млађе селекције, то је нешто лепо, у исто време и тешко, међутим, сви знамо да су деца наше богатство и будућност. Знамо и то да не можемо неке ствари брзо да променимо, мада газимо, корак по корак. Незнање убија човека, зато вреди улагати, пре свега, у себе.

У многим клубовима најчешће коментаришу да би им лакше било да их ФС Београда ослободи плаћања трошкова за службена лица.

- Добро знамо да је, поготово „малим” клубовима, сваки динар драгоцен. Лопте су основни реквизит, потребне су свима, а значило би им да ФСБ плаћа и те трошкове суђења, јер би их то подстакло да улажу у инфраструктуру. Покушаћемо да нађемо решење и за то. Спонзори су лек за не мале клупске проблеме. ФСБ је добар производ, првенствено је сервис свих клубова и то је основ, јер без клубова не би ни Савез постојао, а основан је давне 1920. године, због клубова и постоји – рекао је Милош Мирковић.