GOST ŽURNALA – Miloš Mirković: Probudili smo uspavanog diva

Redak transfer, na prvi pogled jedinstven, takođe i specifičan, obavljen je usred takmičarske godine. Na Izbornoj skupštini Fudbalskog saveza Beograda, 19. septembra 2022, pre tačno četiri meseca imenovani su Marko Zdravković i Miloš Mirković na funkcijama predsednika i generalnog sekretara.

Zanimljiva selidba izvršena je prelaskom sa stadiona superligaša, na krovu tržnog centra na Voždovcu, iz Ulice Zaplanjske 32 u Deligradsku 27.

- Došli smo u tandemu iz kluba, starog, bogatog istorijom, još iz vremena jugoslovenskog fudbala. Imamo malo drugačije poglede u odnosu na neke druge ljude koji su bili na ovim našim pozicijama. Fudbalski savez Beograda zavisi od klubova, baš kao što je to slučaj sa klubom čiji život diktiraju, prvenstveno, fudbaleri. Neophodno je podržati naše brojne članove fudbalske porodice, a više ih je od 200. FS Beograda je uspavani div, potrebno je razmrdati ga i stremiti novim aktivnostima koje nisu bile na potrebnom niovu. FSB je ozbiljna i brojna institucija, a sve zamišljeno samo je delić zarad poboljšanja srpskog fudbala – rekao je Miloš Mirković, rođen 13. juna 1976.

U poseti „Sportskom žurnalu” otkrio je i šta mu se dopalo već prvih dana od dolaska u Savez.

- Bukvalno, sva vrata su uvek otvorena, što znači da je kod nas svako dobrodošao, svakome smo na usluzi. Pitaju se mnogi da li ćemo izaći ljudima iz klubova u susret, a naš odgovor je jednostavan, glasi: sve ćemo uraditi da bude tako. Hoćemo da pružimo šansu i izdvojimo i vreme i znanje i energiju i za klubove najniže, Međuopštinske lige, želimo da se nađu baš u istoj prostoriji sa onima što učestvuju u Ligi šampiona. FS Beograda mora da bude vetar u leđa tim ljudima, da ih razume, pomogne na bilo koji način, a takođe je važan i tretman prema medijima.

Doskorašnji generalni direktor Voždovca dobro je savladao razne lekcije, naročito u vođenju ambicioznog, pre svega bezbrižnog superligaša iz više pozicija gledano.

- Učim i dalje, hoću da prihvatim savete, takođe i kritike, a tako bi trebalo da razmišlja svaki čovek. Potrebna je podrška, pogotovo prema amaterskom fudbalu, hoćemo i to da promenimo, usavršimo i dovedemo na ozbiljniji nivo. Sećam se da smo u Voždovcu Marko Zdravković i ja pošli od nule, pitao me je jednom prilikom koliko nam je potrebno za licencu da bismo se takmičili pod okriljem UEFA. Odgovorio sam mu ekspresno „jedno, desetak godina”. Za tri godine Voždovac je mnogo napredovao, a eto, nedostaju još dve godine, pa da, prema Markovim i mojim računicama, konačno zaigra i na evropskoj sceni.

Miloš Mirković je deo uglavnom organizacionih planova preneo iz superligaškog kluba u rukovođenje Fudbalskim savezom Beograda.

- Važno je postaviti ispred sebe jasan cilj, dovesti kvalitetne sportske radnike... Odgovornost, ne samo u radu, već i na ulici, potrebna je kod svakog od nas. Traži se uvek, počev od Marka Zdravkovića i mene, jer smo na ključnim pozicijama u FSB, maksimalna koncentracija, takođe i tolerancija, bukvalno 24 sata.

Iz Mirkovićevog glasa utisak je da je lako, naročito fudbalski, preboleo napuštanje kluba iz Zaplanjske ulice.

- Nije mi žao što sam otišao iz Voždovca. Sve i svako u životu ima svoj put, proći će Zmajevi dalje i bez mene. U neku ruku osećam određenu dozu žaljenja što nisam više na toj adresi, međutim, nema sekiracije, važni su samo pogledi napred.

Miloš Mirković je, za razliku od mnogih prethodnika na poziciji prvog operativca u FS Beograda, bivši fudbaler.

- Drago mi je što sam u beogradskoj matičnoj fudbalskoj organizaciji, sa predsednikom Markom Zdravkovićem brojim već četvrti mesec. Drugi put sam mu rekao „da”.

Strategija – neizbežan je deo svakodnevice.

– Imamo jasnu strategiju, međutim, jedan od ključnih problema je nedostatak kvalitetnih trenera. FSB nije imao oformljeni centar za edukaciju stručnjaka. Prvo što smo uradili je da poboljšamo posao među stručnjacima. Regioni u Srbiji imaju centre za edukaciju, Beograd ga nema, pa smo postavili Dalibora Zorka za direktora. Hoćemo da treneri koji dobiju, a i plaćaju licence, imaju povratne informacije, izašli smo im u susret i u davanju opreme, brinemo o stručnjacima na kursevima za A i B licence, za vođenje mladih timovima, a i u radu sa golmanima. Fudbalska Evropa to traži od nas. Ada Ciganlija će biti korišćena za edukaciju trenera i baza kad je reč o novim sudijskim kadrovima.

Primetan je nedostatak arbitara, iz Deligradske 27 godinama unazad stižu brojni apeli da se mlađi naraštaji uključe u bavljenje sudijskim poslom.

- Videli smo da je oseka kad je reč o sudijskoj strukturi. Nove generacije imaju veći izbor šta da rade van sporta, naš je cilj da radimo na obrazovanju, ne samo sudijskih kadrova, već i ljudi koji vode klubove, zatim trenera i onih koji su u komunikaciji sa sudijama. Hoćemo da brinemo o svima, jer smo svi tu zarad samo jedne stvari – što bolje fudbalske slike. Prvenstveno, preokupacija nam je da sudija, konkretno, bude neprimetan na terenu. Želja je da se skine fokus sa učinka arbitara, a kad se ne priča o suđenju onda to znači da je sudija dobro odradio posao.

Miloš Mirković je tokom jesenjeg dela prvenstva, sa najbližim saradnicima, uglavnom komesarima, razgovarao i po pitanjima problematike, konkretno u klubovima.

- Nemaština je osnovna boljka. Neke opštine pomažu, a nedostatak novčanih sredstava u klubovima je, dakle, svi to dobro znamo, problem broj jedan. Kadar nije pripreman na adekvatan način, ipak, klub je onakav kakav mi hoćemo da bude. Kad čovek upadne u reku onda je to već problem, drugačije je, ipak, kad je na obali Save ili Dunava...

Prvi operativac u Deligradskoj 27 prisustvovao je utakmicama u prvom delu prvenstva, konkretno sa predsednikom Markom Zdravkovićem obilazio je terene u prepodnevnim i popodnevnim satima.

- Srpska i Zonska liga Beograda su cenjene i gledane, klubovima je potrebno od 30.000 do 50.000 evra godišnjeg budžeta, samo da bi normalno živeli.

Pri pomisli na neka davna vremena, od pre tri i više decenija, kad je utakmicama prisustvovalo četiri, pet i više hiljada gledalaca, skoro u svim delovima Beograda, Miloš Mirković je reagovao uz konstataciju da je, ipak, nemoguće vratiti taj točak fudbalske istorije.

- Publicitet će biti kao nekad, u smislu promocije amaterskog fudbala, tog marketinga, uostalom takvo je vreme, ali nisam siguran da će kvalitet kompletne fudbalske slike sve to moći da isprati. Znate, od trenera mnogo zavisi. Recimo, moju generaciju u OFK Beogradu legendarni Aca Stefanović je znao i da „tuče” prutom, a danas moramo da pazimo, da ne podviknemo na decu. Druga su vremena, ništa nije kao pre deset, a da ne govorim 30 ili 40 godina. Nema kvaliteta, drugo, sadašnja deca ne žive onim životom.

Osvrnuo se i na starije generacije, svestan da mnogo toga može da se nauči od sedokosih glava.

- Dobro su nas učili. Kao dečak, trudio sam se da upijem svaki savet, pogotovo u porodici, a onda i u klubu. Recimo, sudija nikad neće izumreti, mislim da neće ostati bez hobija ili profesionalnog angažmana. Svejedno, roboti neće deliti pravdu na utakmicama, tako da ne razumem one čaršijske priče u stilu „hoću za tri godine da preskočim tri ranga takmičenja”. To se odnosi na posao arbitra, ali i na čest klupski stav, moto.

Rad u najbrojnijoj fudbalskoj organizaciji u Srbiji, prema mišljenju Miloša Mirkovića, na visokom je nivou.

- Savršeno funkcionišemo, težimo da napravimo uvek nešto više, da razumemo i one iz takozvanih malih klubova. Pojedinci su me pitali gde se lepše osećam, u Zaplanjskoj ili Deligradskoj ulici, odgovorio sam da sam ovde tek četiri meseca. Teže je da se radi u Savezu, jer je daleko više ljudi oko nas. Nastavljam dalje da radim, kako najbolje znam, ali na drugoj adresi. Vodimo računa ne samo o trenerima i sudijama, nego i delegatskom kadru, to su naši prioriteti. Pomoć u pronalaženju sponzora zarad boljeg života u klubovima takođe je bitna stavka u razmišljanjima Marka Zdravkovića, mojim i svih pored nas. Modernizacija samog rada i načina rukovođenja zajednički je moto, široka je ta lepeza kojom svi zajedno možemo da unapređujemo fudbal, iz meseca u mesec.

Planovi, postavljanje novih ciljeva, otvaranje novih poglavlja zarad razvitka fudbala takođe je u Mirkovićevim mislima.

- Uvek ima prostora za napredak. Marko je govorio često da sam njegova desna, često i leva ruka, to mi je samo dobar motiv i još veća satisfakcija da stremimo ka višim ciljevima.

Mirković se, kaže, ne susreće sa nenormalnim zahtevima.

- Ne postoje telefonski pozivi, jer su uočljivi parametri. FSB je otvoren za sve, prihodujemo od programskih aktivnosti, članarina, registracija fudbalera... Imamo i benefite od saradnje sa Sekretarijatom za sport grada Beograda. Ponavljam, u uspavanom smo divu, ali, ipak, našem. Pomaže nam, naravno i FS Srbije.

U konačnim, godišnjim obračunima, kad je reč o finansijama, FS Beograda je obično u plusu.

- Mnogo je problema oko nas, ulaganje u klubove vratiće nam se višestruko. Jednostavno, moramo da brinemo o svih 229 registrovanih klubova, od kojih je samo devet na profesionalnom nivou, mislim na Crvenu zvezdu, Partizan, Čukarički, Voždovac i Kolubaru u Super ligi, odnosno Rad, Radnički iz Novog Beograda, Grafičar i IMT u prvoligaškom društvu. Svi ostali klubovi su amaterskog tipa, ljudi nemilosrdno ulažu u fudbal, najčešće iz svojih džepova i sve to rade iz ljubavi. Moramo da se založimo da bi i njima bilo lakše, a i lepše.

U takmičenjima na teritoriji FS Beograda je niz liga u kojima se nameću i afirmišu talentovani fudbaleri.

- Imamo 29 liga u kojima igraju mlađe selekcije, to je nešto lepo, u isto vreme i teško, međutim, svi znamo da su deca naše bogatstvo i budućnost. Znamo i to da ne možemo neke stvari brzo da promenimo, mada gazimo, korak po korak. Neznanje ubija čoveka, zato vredi ulagati, pre svega, u sebe.

U mnogim klubovima najčešće komentarišu da bi im lakše bilo da ih FS Beograda oslobodi plaćanja troškova za službena lica.

- Dobro znamo da je, pogotovo „malim” klubovima, svaki dinar dragocen. Lopte su osnovni rekvizit, potrebne su svima, a značilo bi im da FSB plaća i te troškove suđenja, jer bi ih to podstaklo da ulažu u infrastrukturu. Pokušaćemo da nađemo rešenje i za to. Sponzori su lek za ne male klupske probleme. FSB je dobar proizvod, prvenstveno je servis svih klubova i to je osnov, jer bez klubova ne bi ni Savez postojao, a osnovan je davne 1920. godine, zbog klubova i postoji – rekao je Miloš Mirković.