Немања Милуновић (33), имаће на пролеће прилику да богату трофејну ризницу украси са још два пехара – титулом и Kупом Србије. Претходно је подизао трофеј намењен најбољем тиму у Белорусији (БАТЕ Борисов - четири пута првак) и у Србији (Црвена звезда – три шампионата). По једном се радовао у Србији и Белорусији пехару намењеном освајачу купа. Дичи се и са три трофеја Супер купа Белорусије, такође са БАТЕ-ом.
Посао црвено-белима у првенству биће олакшан у наставку, јер црвено-бели имају предност од десет бодова над другопласираним Партизаном. У масовнијем куп такмичењу, вечитог ривала неће бити, па је и ту Црвена звезда фаворит.
- Битно је да добро радимо на припремама и да се сјајно спремимо. Не журимо нигде, идемо корак по корак. Све је лакше кад је позитивна атмосфера, смех и другарство. Из тих ствари се рађају успеси и показатељи су тимског рада – осврнуо се Немања Милуновић на рад у Турској.
Црвено-бели обављају прве припреме под командом Милоша Милојевића.
- У суштини све је исто кад су припреме у питању, с тим да има корекција и измена у зависности од стручног штаба и тренера. Свесни смо да мора да се трпи и ради. Циљ је да се максимални лимит помери, за наше добро, и свесни смо тога, јер смо професионалци и прошли кроз велики број припрема. Далеко од тога да је лако, али теже је на психилошкој него на физичкој бази.
Провереном штоперу посебно прија константан рад са лоптом на чему инсистира Милојевић.
- Сваки тренер има своју ноту коју даје припремама и зна на шта се базира, али свиђа ми се што радимо са лоптом кроз игрице. Није ми тешко да трчим за лоптом, ал’ не волим на суво, то ме „убија”.
ОСТВАРИО САН
Немања Милуновић је још као дете јасно знао за кога би волео да игра.
- Били су то Црвена звезда и Барселона. Битнији сан се остварио. Први фудбал у насељу кад смо играли, била је та подела на Звезду и Партизан.
Милуновићу ни у новом мандату у шампионату Србије не пада тешко да удели савете млађим нараштајима.
- Причам са Лековићем, Мијатовићем и Митуљикићем… Присећам се какав сам био у њиховим годинама. Највише око исхране. Могао сам било шта да поједем и да одиграм утакмицу, ништа ми није сметало, али што си старији, све више мораш да водиш рачуна о режиму живота, спавању, изласцима и друштву. Управо зато је поента припрема да се одвојиш од устаљених режима, посветиш се тренингу и фудбалу.
Милуновић осим што саветује млађе снаге, важи за једног од најважнијих за атмосферу.
- Очекује се од мене, и кад треба и кад не треба, да ствари окренем на шалу, али битно је да не претерујемо у томе. Код свих тренера се зна кад може да се шали, кад не, и не прелазим ту границу. Мора да буде јасно кад се озбиљно ради, а кад има луфта за шалу. Код нас је атмосфера одлична, већина играча сваку шалу испрати доскочицама, па се надовезујемо.
Не крије Милуновић да му је миљеник у тиму Страхиња Ераковић, учесник Мондијала у Катару.
- Причам о Ераковићу две године. Сад је већ бољи од Маркињоса. Драго ми је да је показао и доказао ко је, желим му сву срећу и да га здравље служи.
НАГОВАРАО ИВАНИЋА
Милуновић је друговао са Мирком Иванићем и још важније освајао трофеје за БАТЕ.
- Наговарао сам Мирка да дође и у БАТЕ. Имамо интерну шалу, кад сам потписао за Алању, Мића се нашалио и рекао да зна који му је следећи клуб, јер где год да кренем, и он је ту. Причали смо око доласка у Звезду, тражио сам и његово мишљење, дуго смо играли заједно, значи ми какав став има о нечему, не само у фудбалу, већ и приватно. Он је мој пријатељ за цео живот.
Иванић спада и у омиљене Милуновићеве саиграче.
- Уф, наљутиће се неко… Мићко... Мислим на Иванића, али ето може и Срђан Мијаиловић. Дакле оба Мићка. Има врхунских момака у Звезди, правих пријатеља и саиграча.
Ипак, са Иванићем није цимер на припремама.
- Тренутно сам сам у соби.
Црвена звезда је у првој провери савладала Лехију (3:1).
- Нема пријатељских утакмица у Звезди, јер смо навикли навијаче на победе. Битно је да се игра добро и победи, тако да сам задовољан. Важно је и кроз мечеве да се гради победнички менталитет. Тешко пада кад се изгуби и на пријатељској утакмици, са психолошке стране, онда треба да се враћаш и из тога. Гледајући са стране, биле су измешане екипе, чак 24 фудбалера је заиграло, тако да је то добро изгледало.
Занимљиво, Милуновић је за Звезду и БАТЕ постигао 16 голова.
- Даће Бог да поправим скор. Мој главни задатак је да чувам гол, али свако воли да се упише у стрелце. Драго ми је што сам двоцифрен. Сигуран сам да и Милан Борјан воли и да изведе једанаестерац и упише се у стрелце.
Подсетио се Немања какав је осећај дати гол у Лиги шампиона.
- Као клинац замишљаш себе да играш Лигу шампиона или Светско првенство, шта би ти радио кад би био ту. Онда чујеш химну, изазове ти то емоцију, цео се најежиш, а онда још и кад постигнеш гол и знаш да си нечему допринео. Импонује ти што си актер, још више кад постигнеш гол који је битан, као мој против Олимпијакоса... Али увек причам, само нека буде голова и радости, а ко ће да буде стрелац је мање битно – казао Милуновић о реализацији против братског тима из Атина.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
