Голман Чукаричког зна све трачеве у Београду: Продао сам сваког цимера

Познато је већ да су у Чукаричком посвећени младим играчима и да се комплетна концепција клуба базира на њима. Ипак, постоје играчи који увелико газе четврту деценију, а на Бановом брду им из сезону у сезону продужавају уговор.

Један од тих је голман Немања Белић. У Чукарички је стигао у лето 2017. Од тада председник Драган Обрадовић и директор Владимир Матијашевић када је његово уговор у питању не постављају питање. Сваке године сарадња се продужава на још сезону и то на обострано задовољство. Навикао је Белић на Чукарички, али и Чукарички на њега.

Ипак, то не значи да се „ушушкао” у безбрижност клуба са Бановог брда. Чак и када није био у првом плану остајао је позитиван, бодрио тим баш као да је и сам актер свих утакмица.

- На лето ће бити шеста сезона како сам у Чукаричком, само је капитен Доцић, дуже од мене. Није ми досадило на Брду, прелепо се осећам у овом клубу. Мало ми недостају неки играчи из претходног периода. Ту мислим на Чоловића и Мијаиловића са којима смо се и неколико пута видели овде у Турској, као и на цимера, повређеног Пушкарића. Знам да и ми њима недостајемо, зато су и често гости у нашем хотелу – рекао је Немања Белић, голман Чукаричког.

Због чега се каже да су голмани специфични, шта је то што ви имате, а други немају?

- За голмане су се увек везивале неке анегдоте, од када је фудбала. Сасвим случајно сам стао на гол. Био сам задњи везни. Не знам да ли је то сплет чудних околности или сам био предодређен нечим другим да то постанем.

Како сте постали голман?

- Са старијом генерацијом сам ишао на припреме као играч. У међувремену једини голман се повреди. Како сам био најмлађи у групи морао сам да станем на гол. Од четвртфинала до финала све утакмице на турниру на Руднику смо победили на пенале. Одбрани чак девет. Тако сам постао голман.

Да ли је тачно да ако желиш да будеш голман мораш да будеш и мало позитивно „луд”?

- Тако испада. Не луд, али мораш да будеш специфичан. Углавном су голмани најомиљенији у друштву или најомраженији. Када сам ја у питању најбоље нека кажу саиграчи на којој сам страни.

Сваке године остајете без по једног цимера, сви осим Дарка Пушкарића који се повредио, брзо су се продали из „ваше” собе?

- Задужен сам да продам сваког цимера. Био сам у соби са Мудринским, Стојановићем, Ђолетом Јовановићем и сви су направили добре трансфере. Само се код Пушке на велику жалост десила повреда. Свакодневно смо у контакту, као да је са мном овде.

Значи следећи је на излазним вратима Миладин Стевановић?

- Тачно. Миладин ми је сад цимер, тражи трансфер, зато је ушао у моју собу. Желим му од срца да оде у иностранство. Заслужио је Стевановић, да наплати одличне партије у дресу Чукаричког и оде на виши ниво. Надам се да ће се то десити на лето. Сада нам је потребна његова помоћ да остваримо циљ. Сигуран сам да ће тако и бити.

Колико се Чукарички променио за све ове године колико сте на Брду?

- Дошао сам код Ненада Лалатовића. Тада смо имали баш искусну екипу. Од голмана, ту је био Кировски, на десном беку Пера Јовановић, затим Пушкарић, Ђурић, Дринчић, Зорић, Бојић, Мудрински, Ожеговић. Доцић је тада био условно речено млад играч имао је само 23 године. Сада су овде играчи са толико година већ искусни. За кратко време се све променило. У то време најмлађи је био Богосавац, мислим да је имао 20 годину. Код Крунића смо имали спој младости и искуства, а већ тада је било јасно у ком правцу иде клуб. Већ од следеће године код Веселиновића имали смо доста младих играча на терену. Клуб се трудио да их уз нас нешто старије да тако кажем „истрпи” на терену. Сад већ имамо доста младих играчи.

Да ли вам је криво када видите да сви одлазе, а ви сте још увек ту?

- Нисам размишљао о томе. Петровић је отишао, Новак Мићовић сјајно ради, а још увек је дете. Обојица су имала пуну подршку од мене, Оливера Ковачевића и осталих у клубу. Могао бих негде да одем и браним, сигуран сам да бих могао да постижем сјајне резултате, али ми је глава у Чукаричком. Можда то чудно звучи, али мени је нека врста сатисфакције да се Мићовић прода. Онда знам да сам му помогао на неки начин да постане бољи човек и голман. Желим му од срца да оде што пре, јер је тешко голманима да направе трансфер. Има срећу што је у оваквом клубу.

Да ли планирате да се отиснете у тренерске воде?

- Имам неки план, који још није дефинисан. Остаћу у својој материји. Планирам да браним још пет година, најмање до 40.

Владимир Стојковић је показао да су године само број?

- Стојковић је направио трансфер у 38. години. То показује да никад није касно. Освојио је куп са клубом који је био тотални аутсајдер. Свака му част, показао је какав је голман. Мени су, међутим сада све мисли окренуте ка Чукаричком и остварењу циљева у предстојећем периоду. У мају можемо да подвучемо црту и видимо где смо.

На којој утакмици сте превазишли себе?

- Имам две утакмице. Без грешке сам бранио у Молдеа у Норвешкој и на мечу Војводина – Доњи Срем. Самокритичан сам, али на та два меча сам могао себи да кажем: Браво мајсторе!

Коју утакмицу бисте заборавили?

- Меч између Спартака и Доњег Срема када смо покрадени, као и дуел Чукарички - Војводина 1:5. То је било после утакмице са Нишлијама када смо седели на терену. Највише седих сам добио због те две утакмице.

Коме најлакше, а коме најтеже браните пенале и слободне ударце из екипе?

- Нисмо до сад много шутирали пенале, радићемо тек на томе. Лука Аџић има страшан шут. Стално га критикујем што чешће не покушава да шутира на утакмици. Мало му треба простора, има неправилан, тежак ударац за голмана. Није имао среће у јесењем делу, баш су га пратили пехови.

Од бивших саиграча?

- Мудрински има најбољи шут. Здрав, сиров, јак, „сељачко” дете што би се рекло.

Из других клубова, чији шут највише цените?

- Катаи је увек за дубљу анализу. Када је у зони шута треба бити опрезан.

Како сте задовољни јесењим делом првенства?

- Стицајем околности неке ствари нису функционисале јесенас. Ми смо рецимо на Бледу утакмицу са Сласком играли са једним тимом. А, само три месеца касније, на терену је било осам нових играча против Младости. Некоме то није чудно, али све то утиче. У међувремену било је трансфера, повреда, док су се Бадамоси и Сисоко касније прикључили. Није лако када се у тиму промене два или три играча, а да не говорим о осам. Имамо баш много добрих играча у ростеру. Какви су нас све малери задесили, ово четврто место је задовољавајуће. Ипак, дубоко верујем да ће пролеће бити успешније за Чукарички - закључио је Белић.