Golman Čukaričkog zna sve tračeve u Beogradu: Prodao sam svakog cimera

Poznato je već da su u Čukaričkom posvećeni mladim igračima i da se kompletna koncepcija kluba bazira na njima. Ipak, postoje igrači koji uveliko gaze četvrtu deceniju, a na Banovom brdu im iz sezonu u sezonu produžavaju ugovor.

Jedan od tih je golman Nemanja Belić. U Čukarički je stigao u leto 2017. Od tada predsednik Dragan Obradović i direktor Vladimir Matijašević kada je njegovo ugovor u pitanju ne postavljaju pitanje. Svake godine saradnja se produžava na još sezonu i to na obostrano zadovoljstvo. Navikao je Belić na Čukarički, ali i Čukarički na njega.

Ipak, to ne znači da se „ušuškao” u bezbrižnost kluba sa Banovog brda. Čak i kada nije bio u prvom planu ostajao je pozitivan, bodrio tim baš kao da je i sam akter svih utakmica.

- Na leto će biti šesta sezona kako sam u Čukaričkom, samo je kapiten Docić, duže od mene. Nije mi dosadilo na Brdu, prelepo se osećam u ovom klubu. Malo mi nedostaju neki igrači iz prethodnog perioda. Tu mislim na Čolovića i Mijailovića sa kojima smo se i nekoliko puta videli ovde u Turskoj, kao i na cimera, povređenog Puškarića. Znam da i mi njima nedostajemo, zato su i često gosti u našem hotelu – rekao je Nemanja Belić, golman Čukaričkog.

Zbog čega se kaže da su golmani specifični, šta je to što vi imate, a drugi nemaju?

- Za golmane su se uvek vezivale neke anegdote, od kada je fudbala. Sasvim slučajno sam stao na gol. Bio sam zadnji vezni. Ne znam da li je to splet čudnih okolnosti ili sam bio predodređen nečim drugim da to postanem.

Kako ste postali golman?

- Sa starijom generacijom sam išao na pripreme kao igrač. U međuvremenu jedini golman se povredi. Kako sam bio najmlađi u grupi morao sam da stanem na gol. Od četvrtfinala do finala sve utakmice na turniru na Rudniku smo pobedili na penale. Odbrani čak devet. Tako sam postao golman.

Da li je tačno da ako želiš da budeš golman moraš da budeš i malo pozitivno „lud”?

- Tako ispada. Ne lud, ali moraš da budeš specifičan. Uglavnom su golmani najomiljeniji u društvu ili najomraženiji. Kada sam ja u pitanju najbolje neka kažu saigrači na kojoj sam strani.

Svake godine ostajete bez po jednog cimera, svi osim Darka Puškarića koji se povredio, brzo su se prodali iz „vaše” sobe?

- Zadužen sam da prodam svakog cimera. Bio sam u sobi sa Mudrinskim, Stojanovićem, Đoletom Jovanovićem i svi su napravili dobre transfere. Samo se kod Puške na veliku žalost desila povreda. Svakodnevno smo u kontaktu, kao da je sa mnom ovde.

Znači sledeći je na izlaznim vratima Miladin Stevanović?

- Tačno. Miladin mi je sad cimer, traži transfer, zato je ušao u moju sobu. Želim mu od srca da ode u inostranstvo. Zaslužio je Stevanović, da naplati odlične partije u dresu Čukaričkog i ode na viši nivo. Nadam se da će se to desiti na leto. Sada nam je potrebna njegova pomoć da ostvarimo cilj. Siguran sam da će tako i biti.

Koliko se Čukarički promenio za sve ove godine koliko ste na Brdu?

- Došao sam kod Nenada Lalatovića. Tada smo imali baš iskusnu ekipu. Od golmana, tu je bio Kirovski, na desnom beku Pera Jovanović, zatim Puškarić, Đurić, Drinčić, Zorić, Bojić, Mudrinski, Ožegović. Docić je tada bio uslovno rečeno mlad igrač imao je samo 23 godine. Sada su ovde igrači sa toliko godina već iskusni. Za kratko vreme se sve promenilo. U to vreme najmlađi je bio Bogosavac, mislim da je imao 20 godinu. Kod Krunića smo imali spoj mladosti i iskustva, a već tada je bilo jasno u kom pravcu ide klub. Već od sledeće godine kod Veselinovića imali smo dosta mladih igrača na terenu. Klub se trudio da ih uz nas nešto starije da tako kažem „istrpi” na terenu. Sad već imamo dosta mladih igrači.

Da li vam je krivo kada vidite da svi odlaze, a vi ste još uvek tu?

- Nisam razmišljao o tome. Petrović je otišao, Novak Mićović sjajno radi, a još uvek je dete. Obojica su imala punu podršku od mene, Olivera Kovačevića i ostalih u klubu. Mogao bih negde da odem i branim, siguran sam da bih mogao da postižem sjajne rezultate, ali mi je glava u Čukaričkom. Možda to čudno zvuči, ali meni je neka vrsta satisfakcije da se Mićović proda. Onda znam da sam mu pomogao na neki način da postane bolji čovek i golman. Želim mu od srca da ode što pre, jer je teško golmanima da naprave transfer. Ima sreću što je u ovakvom klubu.

Da li planirate da se otisnete u trenerske vode?

- Imam neki plan, koji još nije definisan. Ostaću u svojoj materiji. Planiram da branim još pet godina, najmanje do 40.

Vladimir Stojković je pokazao da su godine samo broj?

- Stojković je napravio transfer u 38. godini. To pokazuje da nikad nije kasno. Osvojio je kup sa klubom koji je bio totalni autsajder. Svaka mu čast, pokazao je kakav je golman. Meni su, međutim sada sve misli okrenute ka Čukaričkom i ostvarenju ciljeva u predstojećem periodu. U maju možemo da podvučemo crtu i vidimo gde smo.

Na kojoj utakmici ste prevazišli sebe?

- Imam dve utakmice. Bez greške sam branio u Moldea u Norveškoj i na meču Vojvodina – Donji Srem. Samokritičan sam, ali na ta dva meča sam mogao sebi da kažem: Bravo majstore!

Koju utakmicu biste zaboravili?

- Meč između Spartaka i Donjeg Srema kada smo pokradeni, kao i duel Čukarički - Vojvodina 1:5. To je bilo posle utakmice sa Nišlijama kada smo sedeli na terenu. Najviše sedih sam dobio zbog te dve utakmice.

Kome najlakše, a kome najteže branite penale i slobodne udarce iz ekipe?

- Nismo do sad mnogo šutirali penale, radićemo tek na tome. Luka Adžić ima strašan šut. Stalno ga kritikujem što češće ne pokušava da šutira na utakmici. Malo mu treba prostora, ima nepravilan, težak udarac za golmana. Nije imao sreće u jesenjem delu, baš su ga pratili pehovi.

Od bivših saigrača?

- Mudrinski ima najbolji šut. Zdrav, sirov, jak, „seljačko” dete što bi se reklo.

Iz drugih klubova, čiji šut najviše cenite?

- Katai je uvek za dublju analizu. Kada je u zoni šuta treba biti oprezan.

Kako ste zadovoljni jesenjim delom prvenstva?

- Sticajem okolnosti neke stvari nisu funkcionisale jesenas. Mi smo recimo na Bledu utakmicu sa Slaskom igrali sa jednim timom. A, samo tri meseca kasnije, na terenu je bilo osam novih igrača protiv Mladosti. Nekome to nije čudno, ali sve to utiče. U međuvremenu bilo je transfera, povreda, dok su se Badamosi i Sisoko kasnije priključili. Nije lako kada se u timu promene dva ili tri igrača, a da ne govorim o osam. Imamo baš mnogo dobrih igrača u rosteru. Kakvi su nas sve maleri zadesili, ovo četvrto mesto je zadovoljavajuće. Ipak, duboko verujem da će proleće biti uspešnije za Čukarički - zaključio je Belić.