Партизанов Карађорђе

У Партизановом тиму против ТСЦ-а, испред Белића и Андрадеа и тик уз Дијабатеа и Менига – Ђорђе Петровић, јесенас узданица млађег брата – Телеоптика!

Идеалан тренутак да отшкринемо биографију и приближимо широј јавности офанзивног везисту, рођеног 30. септембра 2003.

- Фудбал сам почео да тренирам са шест година, у ШФ Лион. Ту сам провео седам лета, кад смо прерасли балоне - пребацио сам се у Интернационал, остао до 15. У млађим кадетима дошао сам у Партизан – код Драгана Кецмана и Николе Филиповића. Одиграо сам две сезоне, у омладинцима провео две године код Ненада Брновића. Јесенас, у сениорском фудбалу, био сам код Игора Дуљаја у Телеоптику – сипа из рукава лепо васпитани Београђанин.

Место рођења – шлагворт за питање: да ли је деци из главног града теже / лакше да успеју у фудбалу?

- Зависи од много фактора: колика је посвећеност другара из унутрашњости. Генерално, све се подигло на виши ниво, имају и они смештај и храну, једино – одвојени су од куће. На неки начин је због тога лакше деци из Београда, они су сами ту и немају никог свог уживо.

Имате ли протекцију код тренера Гордана Петрића што сте као и он – са Звездаре?

- Први пут чујем... Шеф је с Булбулдера? Ја сам из Миријева...

Како је било против ТСЦ-а уз Дијабатеа?

- Дијабате је мајстор, озбиљан индивидуалац. Не дели толико савете као Натхо, али је као играч, такође, феноменалан.

Ко вас је, изузев капитена Урошевића, најбоље прихватио у првом тиму?

- Генерално, сви старији играчи су ОК, ту су да се нашале с нама, кад треба да нас посаветују. Понекад, подигну и тон – зато што виде да можемо, што је и нормално. Не знам кога бих издвојио, ето... Зеку Јојића познајем из Телеоптика, тренирао је с нама јесенас.

Отркијте, ко је највећи мајстор у екипи после Натха?

- Дијабате.

Имате ли и ви неки специјални дриблинг као рођени Парижанин?

- Немам неки специјални, али моја специфичност је да не урадим никакав дриблинг, а опет – успем да прођем.

Хоће ли да буде, једног дана, асистенција Рикарду?

- Боже здравља! Много бих то волео и чекам тај тренутак.

Знате ли ко се звао – Ђорђе Петровић?

- Карађорђе, наравно!

Због једног од највећих српских јунака сте и добили име?

- Не... Презивам се Петровић, мамин отац се звао Ђорђе, тата је то прихватио и због ње, али и овако – Ђорђе Петровић звучи моћно.

Остало нам је само да се сложимо...