U Partizanovom timu protiv TSC-a, ispred Belića i Andradea i tik uz Dijabatea i Meniga – Đorđe Petrović, jesenas uzdanica mlađeg brata – Teleoptika!
Idealan trenutak da otškrinemo biografiju i približimo široj javnosti ofanzivnog vezistu, rođenog 30. septembra 2003.
- Fudbal sam počeo da treniram sa šest godina, u ŠF Lion. Tu sam proveo sedam leta, kad smo prerasli balone - prebacio sam se u Internacional, ostao do 15. U mlađim kadetima došao sam u Partizan – kod Dragana Kecmana i Nikole Filipovića. Odigrao sam dve sezone, u omladincima proveo dve godine kod Nenada Brnovića. Jesenas, u seniorskom fudbalu, bio sam kod Igora Duljaja u Teleoptiku – sipa iz rukava lepo vaspitani Beograđanin.
Mesto rođenja – šlagvort za pitanje: da li je deci iz glavnog grada teže / lakše da uspeju u fudbalu?
- Zavisi od mnogo faktora: kolika je posvećenost drugara iz unutrašnjosti. Generalno, sve se podiglo na viši nivo, imaju i oni smeštaj i hranu, jedino – odvojeni su od kuće. Na neki način je zbog toga lakše deci iz Beograda, oni su sami tu i nemaju nikog svog uživo.
Imate li protekciju kod trenera Gordana Petrića što ste kao i on – sa Zvezdare?
- Prvi put čujem... Šef je s Bulbuldera? Ja sam iz Mirijeva...
Kako je bilo protiv TSC-a uz Dijabatea?
- Dijabate je majstor, ozbiljan individualac. Ne deli toliko savete kao Natho, ali je kao igrač, takođe, fenomenalan.
Ko vas je, izuzev kapitena Uroševića, najbolje prihvatio u prvom timu?
- Generalno, svi stariji igrači su OK, tu su da se našale s nama, kad treba da nas posavetuju. Ponekad, podignu i ton – zato što vide da možemo, što je i normalno. Ne znam koga bih izdvojio, eto... Zeku Jojića poznajem iz Teleoptika, trenirao je s nama jesenas.
Otrkijte, ko je najveći majstor u ekipi posle Natha?
- Dijabate.
Imate li i vi neki specijalni dribling kao rođeni Parižanin?
- Nemam neki specijalni, ali moja specifičnost je da ne uradim nikakav dribling, a opet – uspem da prođem.
Hoće li da bude, jednog dana, asistencija Rikardu?
- Bože zdravlja! Mnogo bih to voleo i čekam taj trenutak.
Znate li ko se zvao – Đorđe Petrović?
- Karađorđe, naravno!
Zbog jednog od najvećih srpskih junaka ste i dobili ime?
- Ne... Prezivam se Petrović, mamin otac se zvao Đorđe, tata je to prihvatio i zbog nje, ali i ovako – Đorđe Petrović zvuči moćno.
Ostalo nam je samo da se složimo...
DULjAJ ME JE NAUČIO DA SE RAD ISPLATI
Šta ste naučili od Igora Duljaja?
- Naučio sam da se rad isplati... Da budem strpljiv i da se trudim, to će neko da prepozna. Duljaj je tu da udeli savet, kritikuje... pomaže svim igračima. Stvarno mu je stalo... – hvali učitelja iz Teleoptika Đorđe Petrović.
PLAŠIM SE MAČAKA
Dok smo razgovarali s Đorđem Petrovićem stolu u hotelu foajea Sueno prikrala se simpatična mačka i...
Partizanov vezista je poskočio, ekspresno se udaljio nekoliko koraka...
Zajednički smeh, pojačan kad mu je maca polizala zdelicu sa sladoledom!
Što se plašite mačaka?
- Ne znam, nisu mi nešto simpatične – iskreno će Petrović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
