Љубомир Фејса – лепак за трофеје!

Љубомир Фејса – лепак за трофеје!

Уздигнутих руку, пољупца са чак 22 пехара: по пет с Партизаном и Олимпијакосом и 12 с Бенфиком. Од тога – пола шампионских: на равне части у Србији и Грчкој (3) и два више у Португалији (5)!

У професионалном фудбалу присутан од 2005, премијерно у жижи због милионског трансфера из кулског Хајдука у Хумску. Редован актер Лиге шампиона, кроз богату каријеру – запажен и у Шпанији (Алавес) и Саудијској Арабији (Ал Ахли).

Репрезентативац Србије 25 пута, део Орлова чак 12 година!

По Трансфермарктовој рачуници – на терену са, веровали или не, 386 саиграча. Шлагворт да, уз презентованих топ пет (утакмице, минути) по позицијама, у получасовном разговору у фоајеу хотела „Суено” завиримо у Фејсину галерију!

Едерсон и Облак – мртва трка

Боња Божовић – супер момак и голман. Дуго га нисам видео. Лепе успомене: титуле. Едерсон – саборац из Бенфике. Топ класа, сјајно брани и сад у Манчестер ситију. Бразилац, шаљивџија. Волео је и да попије. Имали смо баш добру екипу. Анђелко Ђуричић - на почетку каријере у Кули, сећате се – једанпут и репрезентативац. Међу Орловима највише сам друговао са Стојковићем. Луд на своју страну! Рој Керол – већ на заласку каријере. Јан Облак – страшан. Кад упоредим Словенца и Едерсона – не знам ко је бољи.

Бане светска класа

Алмеида – скоро цео живот члан Бенфике. Дочекао ме, још је ту. Типичан Португалац, како кажу – бенфикисташ. Исти клуб – одмалена до краја. Нелсон Семедо – био је много млад, играли смо заједно годину. У Кули Козош – ајој, колико је ту било добрих играча. У репрезентацији - Бане Ивановић, светска класа. Свуда сам имао добру групу – у Партизану, први пут и сад... Сјајни!

Крстајић одмах објаснио

Жардел и Луизао – Бенфикине легенде! Одмах ми је упало у очи по доласку у Португалију: кад капитен каже две-три речи, најежиш се. Луизао – прави вођа. Жардел стално уз њега, млађи... Топ тандем! Линделоф је брзо показао светску класу, после годину и по отишао. У Партизану – Марко Јовановић, Тараба Ђорђевић... Са Ђолетом сам се и виђао, водио је неку децу, позвао ме кад је дошао у Лисабон. Крстајић – одмах објаснио како се тренира и игра, прави Немац после деценије у Бундеслиги.

Брат Дарко најбољи

Дарко Фејса – најбољи леви бек. Мој брат! Волео сам да играм с њим. Шалимо се, каже: „Нико није могао да прође по тој страни”. Коларов – најјачег шута, лопта му иде к'о метак. Неважно да ли је удари пуном или унутрашњом. Грималдо – и дан данас у Бенфики, изузетан, Барсина школа, тика-така. Типичан Шпанац, мали, нема га метар и 50, ал'... са лоптом, брзина, хитрина, слободњак, шут.... Све! Обрадовић – криво ми што има проблем с леђима и не игра, на почетку каријере – баш добар. Сјајан момак, дружимо се и ван фудбала.

Шоу с Матићем

Раћа и ја с једне, Мореира и Жука с друге стране... Рат! Чуо сам са Жуком, тренер је у Бразилу некој деци - слао сам му дресове за њих.

Раћа је био и у ривалском Спортингу, иначе – живели смо у различитим деловима града. Играли смо један против другог и док је био у Рио Авеу. Мало причамо и шалимо се, ал' нема попуста.

Кад сам дошао у Бенфику, Матића су већ планирали да продају. Тих месец и по –шоу. Људи су били одушевљени, играли смо у тандему к'о у трансу. Обојица типични задњи везни, али Немања је деловао мало испред – као осмица.

Како да те пустим, продао си ми Рената Санчеза?

С Богићем сам бриљирао у Хајдуку из Куле. Најзвучнији: Ренато Санчез! Председник Бенфике ме је обожавао, каже: „Како да те пустим, продао си ми Рената Санчеза, Линделофа, Феликса...” Згрнуо милионе! .

Мореира, срам те било...

Пици, Љаја, Мо, Гаитан... Топ класа!

Какав је сад Мореира? Исти! Чујемо се, живи у Португалу, зезам га: Срам те било, кад сам дошао био сам клинац – тукао си ме са Жуком само да би играо. Шта ће, смеје се! Син му је баш добар, игра за Бенфику, причају лепо о њему. Ако има памети, а мислим да има – к'о ћале, биће добар.

Тото, мој Бикац

Тото Салвио – звао сам га Бикац. Кад крене, прошао би кроз зид. Баш сам га волео. Држао је целу страну, увек се враћао. Јак к'о црна земља. Жиле – драго ми је што је пре неки дан срушио Панатинаикос. Играли смо четири године заједно. Чудно ми је што је отишао у ПАОК, има квалитет за већу лигу, јачи клуб. Лазар је био, исто, добар на Ла лушу, кратко се задржао... Грешка!

Очекивао сам више од Томића, Тадић профи

Серви – Аргентинац. У Лисабону је било: Бразилци - с Бразилцима, Аргентинци - са Аргентинцима. Ми, остали, у миксу – мало с једнима, мало са другима. Аргентинци – чајеви, Бразилци – роштиљи. Сваки дан! Очекивао сам да Неца Томић направи већу каријеру: био је баш добар, нећу никад да заборавим дерби кад је прогурао лопту кроз ноге Пејчиновићу. Срели смо се пре неки дан овде у Белеку, цимери смо с  Лучанцима. И сад кад га гледаш – техника, покрети... Дућа Тадић је профи, нема промашаја. Кад си такав и бираш клубове који ти одговарају – блисташ. Повратак у Холандију – пун погодак.

Дијара и Клео - пакао

Митроглу – тај не трчи, ал' кад му даш лопту у 16 – можеш да се радујеш. Џонас – исти такав, најбољи шпиц са којим сам играо. Раул Хименез – Мексиканац, другачији, да јури... Волим кад шпиц трчи, помогне ти у одбрани. Па, Сеферовић – у задње време не игра пуно, једне године кренуо је добро, фалио му је гол за најбољег стрелца. Ко је бољи: Клео или Дијара? Добри су обојица, иако различити. Дија је бржи, Клео зна да задржи лопту. Пакао - један и други, шоу шта су радили.