Ljubomir Fejsa – lepak za trofeje!

Ljubomir Fejsa – lepak za trofeje!

Uzdignutih ruku, poljupca sa čak 22 pehara: po pet s Partizanom i Olimpijakosom i 12 s Benfikom. Od toga – pola šampionskih: na ravne časti u Srbiji i Grčkoj (3) i dva više u Portugaliji (5)!

U profesionalnom fudbalu prisutan od 2005, premijerno u žiži zbog milionskog transfera iz kulskog Hajduka u Humsku. Redovan akter Lige šampiona, kroz bogatu karijeru – zapažen i u Španiji (Alaves) i Saudijskoj Arabiji (Al Ahli).

Reprezentativac Srbije 25 puta, deo Orlova čak 12 godina!

Po Transfermarktovoj računici – na terenu sa, verovali ili ne, 386 saigrača. Šlagvort da, uz prezentovanih top pet (utakmice, minuti) po pozicijama, u polučasovnom razgovoru u foajeu hotela „Sueno” zavirimo u Fejsinu galeriju!

Ederson i Oblak – mrtva trka

Bonja Božović – super momak i golman. Dugo ga nisam video. Lepe uspomene: titule. Ederson – saborac iz Benfike. Top klasa, sjajno brani i sad u Mančester sitiju. Brazilac, šaljivdžija. Voleo je i da popije. Imali smo baš dobru ekipu. Anđelko Đuričić - na početku karijere u Kuli, sećate se – jedanput i reprezentativac. Među Orlovima najviše sam drugovao sa Stojkovićem. Lud na svoju stranu! Roj Kerol – već na zalasku karijere. Jan Oblak – strašan. Kad uporedim Slovenca i Edersona – ne znam ko je bolji.

Bane svetska klasa

Almeida – skoro ceo život član Benfike. Dočekao me, još je tu. Tipičan Portugalac, kako kažu – benfikistaš. Isti klub – odmalena do kraja. Nelson Semedo – bio je mnogo mlad, igrali smo zajedno godinu. U Kuli Kozoš – ajoj, koliko je tu bilo dobrih igrača. U reprezentaciji - Bane Ivanović, svetska klasa. Svuda sam imao dobru grupu – u Partizanu, prvi put i sad... Sjajni!

Krstajić odmah objasnio

Žardel i Luizao – Benfikine legende! Odmah mi je upalo u oči po dolasku u Portugaliju: kad kapiten kaže dve-tri reči, naježiš se. Luizao – pravi vođa. Žardel stalno uz njega, mlađi... Top tandem! Lindelof je brzo pokazao svetsku klasu, posle godinu i po otišao. U Partizanu – Marko Jovanović, Taraba Đorđević... Sa Đoletom sam se i viđao, vodio je neku decu, pozvao me kad je došao u Lisabon. Krstajić – odmah objasnio kako se trenira i igra, pravi Nemac posle decenije u Bundesligi.

Brat Darko najbolji

Darko Fejsa – najbolji levi bek. Moj brat! Voleo sam da igram s njim. Šalimo se, kaže: „Niko nije mogao da prođe po toj strani”. Kolarov – najjačeg šuta, lopta mu ide k'o metak. Nevažno da li je udari punom ili unutrašnjom. Grimaldo – i dan danas u Benfiki, izuzetan, Barsina škola, tika-taka. Tipičan Španac, mali, nema ga metar i 50, al'... sa loptom, brzina, hitrina, slobodnjak, šut.... Sve! Obradović – krivo mi što ima problem s leđima i ne igra, na početku karijere – baš dobar. Sjajan momak, družimo se i van fudbala.

Šou s Matićem

Raća i ja s jedne, Moreira i Žuka s druge strane... Rat! Čuo sam sa Žukom, trener je u Brazilu nekoj deci - slao sam mu dresove za njih.

Raća je bio i u rivalskom Sportingu, inače – živeli smo u različitim delovima grada. Igrali smo jedan protiv drugog i dok je bio u Rio Aveu. Malo pričamo i šalimo se, al' nema popusta.

Kad sam došao u Benfiku, Matića su već planirali da prodaju. Tih mesec i po –šou. Ljudi su bili oduševljeni, igrali smo u tandemu k'o u transu. Obojica tipični zadnji vezni, ali Nemanja je delovao malo ispred – kao osmica.

Kako da te pustim, prodao si mi Renata Sančeza?

S Bogićem sam briljirao u Hajduku iz Kule. Najzvučniji: Renato Sančez! Predsednik Benfike me je obožavao, kaže: „Kako da te pustim, prodao si mi Renata Sančeza, Lindelofa, Feliksa...” Zgrnuo milione! .

Moreira, sram te bilo...

Pici, Ljaja, Mo, Gaitan... Top klasa!

Kakav je sad Moreira? Isti! Čujemo se, živi u Portugalu, zezam ga: Sram te bilo, kad sam došao bio sam klinac – tukao si me sa Žukom samo da bi igrao. Šta će, smeje se! Sin mu je baš dobar, igra za Benfiku, pričaju lepo o njemu. Ako ima pameti, a mislim da ima – k'o ćale, biće dobar.

Toto, moj Bikac

Toto Salvio – zvao sam ga Bikac. Kad krene, prošao bi kroz zid. Baš sam ga voleo. Držao je celu stranu, uvek se vraćao. Jak k'o crna zemlja. Žile – drago mi je što je pre neki dan srušio Panatinaikos. Igrali smo četiri godine zajedno. Čudno mi je što je otišao u PAOK, ima kvalitet za veću ligu, jači klub. Lazar je bio, isto, dobar na La lušu, kratko se zadržao... Greška!

Očekivao sam više od Tomića, Tadić profi

Servi – Argentinac. U Lisabonu je bilo: Brazilci - s Brazilcima, Argentinci - sa Argentincima. Mi, ostali, u miksu – malo s jednima, malo sa drugima. Argentinci – čajevi, Brazilci – roštilji. Svaki dan! Očekivao sam da Neca Tomić napravi veću karijeru: bio je baš dobar, neću nikad da zaboravim derbi kad je progurao loptu kroz noge Pejčinoviću. Sreli smo se pre neki dan ovde u Beleku, cimeri smo s  Lučancima. I sad kad ga gledaš – tehnika, pokreti... Duća Tadić je profi, nema promašaja. Kad si takav i biraš klubove koji ti odgovaraju – blistaš. Povratak u Holandiju – pun pogodak.

Dijara i Kleo - pakao

Mitroglu – taj ne trči, al' kad mu daš loptu u 16 – možeš da se raduješ. Džonas – isti takav, najbolji špic sa kojim sam igrao. Raul Himenez – Meksikanac, drugačiji, da juri... Volim kad špic trči, pomogne ti u odbrani. Pa, Seferović – u zadnje vreme ne igra puno, jedne godine krenuo je dobro, falio mu je gol za najboljeg strelca. Ko je bolji: Kleo ili Dijara? Dobri su obojica, iako različiti. Dija je brži, Kleo zna da zadrži loptu. Pakao - jedan i drugi, šou šta su radili.