ГЕМ, СЕТ, МЕЧ: Бесмртност се постиже делима

ПИШЕ: Милорад Бјелогрлић

У Мелбурну ништа ново. Стално иста прича. Ево прође пола деценије и још од 2019. године Новак Ђоковић није изгубио на Отвореном првенству Аустралије у тенису. Тријумфовао је по десети пут на првом Грен слему сезоне. И овај пут је стварао магију. Не рачунајући прошлу годину када му је судским путем забрањен наступ Ноле је нанизао 28 узастопних победа, као нико пре њега. Истинска величина. Ово су његова времена. Поново је и званично први играч света.

Народу су увек најдражи они који жуде за немогућим. Новак Ђоковић је и овај пут био непобедив, харизматичан, бриљантан, демонстрирао је таленат, интелигенцију, вештину, елеганцију, раскош, лепоту, смиреност, разноврсност удараца, знање... Терен је њему позорница. Он је најбољи пример како неки момак из сиромашне породице на брдовитом Балкану, играјући врхунски тенис, може да освоји све што је пре две деценије као дете са тениском мајком Јеленом Генчић сањао.

Наш ас није случајно вансеријски спортиста, чудесан тенисер, мајстор свих мајстора. Његова игра је обележена даром генија. Такав дар се на земљу доноси рођењем. Неке се врлине уче и сaкупљају кроз живот, а неке не могу никако да се науче. Једноставно дао Бог. То је одлика која разликује врхунског мајстора од обичних играча. Толика енергија и концентрација коју он презентира у одлучујућим тренуцима изазива опште дивљење. У последњих пентаестак година нико овај народ није тако увесељавао као Новак Ђоковић.

Велике заслуге за Нолетову јубиларну титулу у Мелбурну припадају и његовом тренеру Горану Иванишевићу. Србин Новак Ђоковић на терену и саветодавац Хрват Горан Иванишевић на трибинама. Непобедиви, самоуверени, балкански дрски. Таква комбинација за „усијане” главе, незамислива и тешко прихватљива. За разумне људе добитна комбинација.

Без обзира на још један блистав резултат стиче се утисак да у домаћој јавности има још оних који на сваки начин желе да омаловаже Новака Ђоковића. Стручњаци за све, експерти за ништа. Наравно, то није изостало ни овај пут. Нолета не морају сви да воле, али његове резултате морају апсолутно да поштују. За те ситне душе је врхунац радости када Србин изгуби, а његови успеси их чине прилично нервозним па то не могу ни да сакрију. Ако наше величине не могу да поднесу или их се плаше, онда то говори о њима самима, а не о најбољем тенисеру света.

Дакле, бесмртност се постиже делима. Његово име је синоним за бесмртност. Ноле је тај статус одавно залужио. Мелбурн је дефинитивно место где је још једном потврдио да је српско национално благо и светски феномен. Све пролази само истина остаје, а она није спорна. Новак Ђоковић је дефинитивно најбољи светски тенисер свих времена. Он је власник вечности. На Ролан Гаросу има прилику да освоји и 23. Грен слем и постане и по том параметру најуспешнији тенисер света. Та каријера и тај живот пишу историју.