Нови бонус Лучанаца: Волео бих првенац против Партизана

Упркос томе што ће предстојећег пролећа имати можда и најискуснији тим у Супер лиги, Младост из Лучана, нема проблем са бонусима, чак ће их на терену бити и више од једног. Поред Николе Јојића, тренер Драгиша Жунић можде да рачуна и на младог штопера Немању Жунића, па и везисту Марка Величковића, рођеног 2004. године.

Управо је млади Нишлија, један у плејади играча за које ће се тек чути у елитном такмичењу. Пре неколико година и њега је као многе пре њега открио Ненад Миловановић. Иако је одиграо тек два суперлигашка меча, занимљиво оба против Партизана, Величковић све више добија шансу код тренера Жунића. Пре свега захваљујући добром раду, карактеру и квалитету.

- Почео сам да тренирам фудбал са пет година у школи фудбала „Витез” из Ниша. На први тренинг отишао сам са татом и братом, али без превеликих очекивања. Временом сам заволео фудбал, указала ми се шанса да напредујем. Кадетска лига је била пресудна за долазак у Младост. Мој клуб је на једној утакмици гостовао у Лучанима и ту ме је видео Ненад Миловановић. Позвао је тату и све је брзо завршено, мада сам све последњи сазнао – уз осмех каже Величковић.

Како вам је било у том тренутку, требало је оставити друштво из школе, родитеље и преселити се у друго место? 

- Тешко ми је било да се одвојим од куће, друштва, имао сам тада 16 година. На крају је пресудило то што у Лучанима могу да имам бољи развој, да напредујем. Ово је ипак суперлигаш, на великој позорници, одскочна даска за сваког играча.

Да ли сте познавали некога када сте стигли у Лучане?

- Нисам, само Гордића и то из приче. Управо ми је он највише и помогао да се уклопим у нову средину. У почетку је било доста тешко да се адаптирам. Имао сам проблеме, јер смо одмах тада дошли на припреме у Анталију, а све ми је недостајало.

Помишљали сте да се вратите у Ниш и да одустанете од свега?

- Више пута ми је то падало на памет, али много је одрицања ту било да би све „бацио у воду”.

Ко вам је помогао да се вратите на прави пут?

- Сам са собом решавам све проблеме.

Дебитовали сте против Партизана у Лучанима, да ли сте имали трему?

- Стајао сам са Радивојевићем поред линије, чекали смо заједно да уђемо у игру. Приметио је искусни Владимир да имам малу трему. Баш сам запамтио тада шта ми је рекао: „Играј као да си испред зграде, немаш чега да се плашиш”. Много ми је помогла та реченица старијег саиграча Радивојевића.

Да ли сте послушали савет?

- Јесам. Било је солидно. Знам да је могло боље, рекао ми је Радивојевић да је било добро за први пут. На нашу жалост изгубили смо ту утакмицу са 2:0, имао сам добру шансу за гол. Саша Јовановић ми је оставио повратну, примио сам лопту, али сам шутнуо преко гола.

Трема је учинила своје?

- Тачно тако. Усредсредио сам се више на голмана Партизана и промашио. Сада је све много лакше, одиграо сам доста и пријатељских утакмица за сениорски тим. Немам више страха и трему.

Којег чувара мреже бисте волели првог да савладате у елити?

- Голмана Партизана.

Колико вам значи поверење клуба, обзиром да старији играчи у Младости имају примат?

- Значи ми подршка у потпуности сам фокусиран на Младост. Не размишљам много о далекој будућности, ту сам где јесам.

Имате искусан, добар тим, међутим, резултати из првог дела сезоне су за заборав, да ли можете до плеј-офа или је главни циљ опстанак?

- Довели смо доста добрих појачања, ту пре свих мислим на Немању Томића, који је један од најбољих играча Супер лиге. Имамо добру екипу, да можемо да нападнемо и плеј-оф.

Од кога још учите од саиграча, ко је најбољи на лопти?

- Углавном ми млађи играмо шеву, Ђерковић је баш добар, није ту сад отишао је на позајмицу у ФАП. Од старијих у шеви су најбољи Томић и Радивојевић, мада су и остали баш мајстори.

Колико је тежи сениорски фудбал од омладинског?

- Највећа је разлика у брзини и физичкој спреми. Игра се много бржи фудбал, а играчи су доста спремнији - закључио је млади Величковић.