Novi bonus Lučanaca: Voleo bih prvenac protiv Partizana

Uprkos tome što će predstojećeg proleća imati možda i najiskusniji tim u Super ligi, Mladost iz Lučana, nema problem sa bonusima, čak će ih na terenu biti i više od jednog. Pored Nikole Jojića, trener Dragiša Žunić možde da računa i na mladog štopera Nemanju Žunića, pa i vezistu Marka Veličkovića, rođenog 2004. godine.

Upravo je mladi Nišlija, jedan u plejadi igrača za koje će se tek čuti u elitnom takmičenju. Pre nekoliko godina i njega je kao mnoge pre njega otkrio Nenad Milovanović. Iako je odigrao tek dva superligaška meča, zanimljivo oba protiv Partizana, Veličković sve više dobija šansu kod trenera Žunića. Pre svega zahvaljujući dobrom radu, karakteru i kvalitetu.

- Počeo sam da treniram fudbal sa pet godina u školi fudbala „Vitez” iz Niša. Na prvi trening otišao sam sa tatom i bratom, ali bez prevelikih očekivanja. Vremenom sam zavoleo fudbal, ukazala mi se šansa da napredujem. Kadetska liga je bila presudna za dolazak u Mladost. Moj klub je na jednoj utakmici gostovao u Lučanima i tu me je video Nenad Milovanović. Pozvao je tatu i sve je brzo završeno, mada sam sve poslednji saznao – uz osmeh kaže Veličković.

Kako vam je bilo u tom trenutku, trebalo je ostaviti društvo iz škole, roditelje i preseliti se u drugo mesto? 

- Teško mi je bilo da se odvojim od kuće, društva, imao sam tada 16 godina. Na kraju je presudilo to što u Lučanima mogu da imam bolji razvoj, da napredujem. Ovo je ipak superligaš, na velikoj pozornici, odskočna daska za svakog igrača.

Da li ste poznavali nekoga kada ste stigli u Lučane?

- Nisam, samo Gordića i to iz priče. Upravo mi je on najviše i pomogao da se uklopim u novu sredinu. U početku je bilo dosta teško da se adaptiram. Imao sam probleme, jer smo odmah tada došli na pripreme u Antaliju, a sve mi je nedostajalo.

Pomišljali ste da se vratite u Niš i da odustanete od svega?

- Više puta mi je to padalo na pamet, ali mnogo je odricanja tu bilo da bi sve „bacio u vodu”.

Ko vam je pomogao da se vratite na pravi put?

- Sam sa sobom rešavam sve probleme.

Debitovali ste protiv Partizana u Lučanima, da li ste imali tremu?

- Stajao sam sa Radivojevićem pored linije, čekali smo zajedno da uđemo u igru. Primetio je iskusni Vladimir da imam malu tremu. Baš sam zapamtio tada šta mi je rekao: „Igraj kao da si ispred zgrade, nemaš čega da se plašiš”. Mnogo mi je pomogla ta rečenica starijeg saigrača Radivojevića.

Da li ste poslušali savet?

- Jesam. Bilo je solidno. Znam da je moglo bolje, rekao mi je Radivojević da je bilo dobro za prvi put. Na našu žalost izgubili smo tu utakmicu sa 2:0, imao sam dobru šansu za gol. Saša Jovanović mi je ostavio povratnu, primio sam loptu, ali sam šutnuo preko gola.

Trema je učinila svoje?

- Tačno tako. Usredsredio sam se više na golmana Partizana i promašio. Sada je sve mnogo lakše, odigrao sam dosta i prijateljskih utakmica za seniorski tim. Nemam više straha i tremu.

Kojeg čuvara mreže biste voleli prvog da savladate u eliti?

- Golmana Partizana.

Koliko vam znači poverenje kluba, obzirom da stariji igrači u Mladosti imaju primat?

- Znači mi podrška u potpunosti sam fokusiran na Mladost. Ne razmišljam mnogo o dalekoj budućnosti, tu sam gde jesam.

Imate iskusan, dobar tim, međutim, rezultati iz prvog dela sezone su za zaborav, da li možete do plej-ofa ili je glavni cilj opstanak?

- Doveli smo dosta dobrih pojačanja, tu pre svih mislim na Nemanju Tomića, koji je jedan od najboljih igrača Super lige. Imamo dobru ekipu, da možemo da napadnemo i plej-of.

Od koga još učite od saigrača, ko je najbolji na lopti?

- Uglavnom mi mlađi igramo ševu, Đerković je baš dobar, nije tu sad otišao je na pozajmicu u FAP. Od starijih u ševi su najbolji Tomić i Radivojević, mada su i ostali baš majstori.

Koliko je teži seniorski fudbal od omladinskog?

- Najveća je razlika u brzini i fizičkoj spremi. Igra se mnogo brži fudbal, a igrači su dosta spremniji - zaključio je mladi Veličković.