Колико је велики успех направио Новак Ђоковић, показује и то што му највећи противници одају признање. Тони Надал, Рафаелов стриц и дугогодишњи тренер, у колумни за „Ел Паис”.
- Као што су сви стручњаци предвиђали, посебно у последњој недељи турнира, Новак Ђоковић је постао шампион Аустралијског опена, вратио се на врх ранг листе и изједначио са Рафаелом по броју грен слемова. Колико год да смо већ навикли, оно што је српски играч постигао је невероватно и за дивљење. Људе из самог света тениса, као обичне навијаче требало би подједнако да задиви то што је 15 година након 2008. године, када је подигао свој први грен слем у Мелбурну, то поновио по десети пут, двадесет други укупно и то тако импресивним тениским нивоом – почео је чланак Тони Надал.
Искусни тениски вук низао је похвале.
- У овом издању био је практично непопустљив, имао је беспрекоран турнир од почетка до краја. Његова игра је несумњиво најкомплетнија на туру, што му омогућава да игра и напад и дефнзиву. Одлучан је, борац до изнемоглости, а у тренуцима максималног притиска одговара задивљујућом мирноћом. Такође има амбицију и константну жељу да настави да се усавршава. Доказ за то је његов сервис, који је у последње време доведен до перфекције.
Тони Надал поставио је реторичка питања „Како би, гледајући све ово, играчи који су се сусрели са њим у последње две недеље требало да га изазову и како да се постави игра против играча ког би сви радо избегли?”
- Савршено се сећам дана пре играња против Новака у финалу Ју-ес опена 2013, сумњи које смо Рафаел и ја имали и одлуке коју смо коначно донели. Да бисмо га победили, сматрали смо да не треба да отварамо много углове или да брзо мењамо правац и да играмо, већ напротив да се игра више кроз центар. Отварање терена и дужине кретања и брзине у разменама, могло је само да изазове код њега још агресивнији, немилосрднији и, свакако, одлучнији одговор. Тако смо одлучили да га играмо спорије, у центру терена и убедљиво. На нашу срећу, Рафаел је изашао као победник, али то финале памтим као једно од посебно тешких које је играо мој братанац.
Осврнуо се Надал и на тежину задатка са којим се суочио сјајни грчки тенисер.
- Савршено разумем забринутост и сумње које је Стефанос Циципас неизбежно имао пре него што је крочио у Род Лејвер арену. Чак је морао и да призна да има веома тежак задатак и мало гаранција које нуди било која стратегија коју треба да има на овом мечу, али верујем да је његов почетни приступ био погрешан. Атињанин је у првом сету желео да игра са Новаком, прецизно, један на један, брзим и агресивним ударцима, стално мењајући правце својих удараца. Чини се да је тако скоро немогуће победити Балканца, осим ако нисте Роџер Федерер. Победити га брзином је готово самоубилачка тактика, као што смо видели у том брзом првом сету у којем је Грк деловао једнако збуњено колико и неспособан да уздрма свог противника.
Анализу финала је наставио:
- Стефанос је од другог сета смирио своју игру, онда је приморао Нолета на дуже поене, много више гађајући центар терена и тако га спречавао да искористи своје ударце. Од тог тренутка смо гледали изједначенији меч, у коме су оба играча релативно мирно успела да задрже свој сервис. Толико да су други и трећи сет решени у одвојеним тај-брејковима, а када се то деси, већ се зна да ће победник сетова бити онај ко успе да у одлучујућим поенима најбоље смири живце.
Надал је тада поентирао:
- И управо ту је Ђоковић још једном показао да влада својим емоцијама, своју огромну храброст и, што је најважније, да је велики шампион - написао је Тони Надал.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
