Почетна / Фудбал / Супер лига

Није џаба Михајловић дао Коларову „тројку”

Бекови све чешће глуме крила у покушају да замаскирају дефанзивне слабости и летећи напред свиде се навијачима. Звездин Тикнизјан и Партизанов Јурчевић слабији на својој, него риваловој половини терена. Рогановић би требало да послуша причу о Бати Мирковићу - до центра, али непрелазном
ФОТО: М. Спасојевић

Извршите ли мини-анкету међу навијачима Партизана и Црвене звезде с питањем које би карактеристике требало да поседује десни / леви бек, у врху листе одговора шепурило би се – да „виси” на противничкој половини терена и одлично центрира.

Тачно, играње уз аут линију за београдске вечите ривале подразумева поменуте референце, међутим, све чешће смо сведоци да бекови желећи експресно да се допадну аудиторијуму упадну у офанзивни лавиринт и забораве шта им је под бројем 1 у опису радног места. Беспрекорна дефанзива!

- Знате ли због чега сам волео Бату Мирковића? – питао је, својевремено, навијачку „братију” редован посетилац Партизанових утакмица стациониран испод новинарске ложе на источној трибини.

Кад би се друштво претворило у уво, уследило би:

- Ишао је напред до центра, али зато позади нико није могао да га прође!

У преводу: у фудбалској азбуци зна се шта је основни посао бека, шта крила – позиционираног „који метар” испред. Приде, став аутора наведене сентенце подебљава Мирковићева каријера проткана играњем (и) за Јувентус – дефанзивни „Монт Еверест”.

Омиљени спорт милиона од бекова захтева да поседују особине (и путање) крила и – обрнуто, међутим, да би били „але” неопходно је да превасходно имају беспрекоран досије на основној позицији.

Тајминг за фусноту о Синиши Михајловићу и Александру Коларову: после утакмице Србије с Белгијом тадашњи селектор је можда и највећој звезди репрезентације за меч с Македонијом узео „једанаестицу” и доделио ”тројку”, од појаве дубл-ве система симбол за левог бека. Не, није то био само Михин чин сујете с обзиром на то да је и сам прославио тај број, већ педагошка лекција потребна за повратак коренима и, схваћене суштине, останак с две ноге чврсто на земљи.

Идеална потка за увођење у причу Наира Тикнизјана и Марија Јурчевића, адута на левом боку одбрамбених квартета Црвене звезде и Партизана, по биографијама и, сложићете се, квалитету, ни приближних Михајловићу и Коларову.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.