Новак у вечности, а политичари нестају

Новак је победио на више нивоа. Успео је да остане веран ономе за шта се залаже, испише историју и пошаље поруку целом свету. Тиме је мотивисао је Оливера Брауна, новинара британског „Телеграфа” да се прихвати пера и напише коментар: „Тријумф Новака Ђоковића је ултимативна освета свима који су га злостављали”.

Текст је почео изјавом Ника Кирјоса: „Створили смо чудовиште!”.

• Кирјос је све  рекао реченицом - створили смо чудовиште. Ово није требало да буде никакав комплимент за његове сународнике Аустралијанце. Напротив, то је изјава о тврдим ставовима који су довели до представљања Ђоковића као „зликовца” 12 месеци раније. То је утицало на стварање једног од најневероватнијих чинова освете икада виђених у свету спорта.

• Освета је можда и претерана реч. Међутим, ништа друго не може боље да опише преокрет који је Ђоковић успео да креира у Мелбурну. Само годину дана раније, исмејавали су га, звали га Ђоковид, јер је решио да се не вакцинише. Био је особа чију је депортацију користила влада Аустралије као свој политички капитал. После свега, на крају, Новак је свима који су говорили против њега рекао последњу реч.

• Рекордна 22. титула за Ђоковића представља „прст у око” и за Карен Ендруз, бившу министарку унутрашњих послова, која је пре неколико недеља још помпезно изјављивала да ће укидање забране Новака бити „шамар све људе у Аустралији који су примили вакцину“. Новаков тријумф је опомена и Скоту Морисону, бившем лидеру који је искористио њега током изборне кампање. Био је то удар и за Алекса Хоука, тадашњег министра за имиграцију, који је Ђоковићево присуство у Аустралији представио као водиљу антиваксера у време кад су обезбеђени милиони додатних вакцина.

•  Није ни чудо што је после последњег поена над Стефаносом Циципасом лежао окружен породицом и тимом и плакао. Могао је да нађе утеху у чињеници да ће, док политичари који су га осуђивали нестају, његово име остати у вечности. Новак током две недеље турнира није морао да поднесе само терет историје. Морао је да се суочи и са лажним оптужбама да је лажирао повреду. Једнако непроверено су тврдили и да је користио мистериозни напитак. Уз то, четири пијанца са трибина су га мучила у другом колу.

• Посебан аспект „феномена Ђоковић” је тај што се његова доминација приказује као хладна и предвидљива. Да ли је икада постојао човек који је био такав магнет за контроверзу и бес?  Новак је морао да се угризе за језик по повратку на туру, да свима опрости све што му се догађало. Чак је и разговору, после победе, ову победу сврстао као највећу у односу на околности. Ђоковић је остао доследан и подсетио на  скромно српско порекло.

•  Није случајно што је његова најубедљивија победа дошла против Аустралијанца Алекса де Минора, који га је гласно прозивао на тему вакцинације. Притом, Де Минор се смејао на конференцији за новинаре кад је обавештен да је Ђоковић избачен из земље.

• У њему има нешто дивље. Менталитет је његова снага.

• Његова битка против ковид мерама и прописима се наставља. Како сада ствари стоје, Новаку је забрањем улаз у САД и бар за сада неће моћи да учествује на мастерсима у  Индијан Велсу и Мајамију. С обзиром на политику Бајденове администрације, могао би поново да пропусти Ју-Ес опен. Ипак, Ђоковић је доказао да може да победи не само било ког противника, већ и било ког критичара који ужива у његовој несрећи. Сада би га само будала прогласила за „зликовца”.