Novak u večnosti, a političari nestaju

Novak je pobedio na više nivoa. Uspeo je da ostane veran onome za šta se zalaže, ispiše istoriju i pošalje poruku celom svetu. Time je motivisao je Olivera Brauna, novinara britanskog „Telegrafa” da se prihvati pera i napiše komentar: „Trijumf Novaka Đokovića je ultimativna osveta svima koji su ga zlostavljali”.

Tekst je počeo izjavom Nika Kirjosa: „Stvorili smo čudovište!”.

• Kirjos je sve  rekao rečenicom - stvorili smo čudovište. Ovo nije trebalo da bude nikakav kompliment za njegove sunarodnike Australijance. Naprotiv, to je izjava o tvrdim stavovima koji su doveli do predstavljanja Đokovića kao „zlikovca” 12 meseci ranije. To je uticalo na stvaranje jednog od najneverovatnijih činova osvete ikada viđenih u svetu sporta.

• Osveta je možda i preterana reč. Međutim, ništa drugo ne može bolje da opiše preokret koji je Đoković uspeo da kreira u Melburnu. Samo godinu dana ranije, ismejavali su ga, zvali ga Đokovid, jer je rešio da se ne vakciniše. Bio je osoba čiju je deportaciju koristila vlada Australije kao svoj politički kapital. Posle svega, na kraju, Novak je svima koji su govorili protiv njega rekao poslednju reč.

• Rekordna 22. titula za Đokovića predstavlja „prst u oko” i za Karen Endruz, bivšu ministarku unutrašnjih poslova, koja je pre nekoliko nedelja još pompezno izjavljivala da će ukidanje zabrane Novaka biti „šamar sve ljude u Australiji koji su primili vakcinu“. Novakov trijumf je opomena i Skotu Morisonu, bivšem lideru koji je iskoristio njega tokom izborne kampanje. Bio je to udar i za Aleksa Houka, tadašnjeg ministra za imigraciju, koji je Đokovićevo prisustvo u Australiji predstavio kao vodilju antivaksera u vreme kad su obezbeđeni milioni dodatnih vakcina.

•  Nije ni čudo što je posle poslednjeg poena nad Stefanosom Cicipasom ležao okružen porodicom i timom i plakao. Mogao je da nađe utehu u činjenici da će, dok političari koji su ga osuđivali nestaju, njegovo ime ostati u večnosti. Novak tokom dve nedelje turnira nije morao da podnese samo teret istorije. Morao je da se suoči i sa lažnim optužbama da je lažirao povredu. Jednako neprovereno su tvrdili i da je koristio misteriozni napitak. Uz to, četiri pijanca sa tribina su ga mučila u drugom kolu.

• Poseban aspekt „fenomena Đoković” je taj što se njegova dominacija prikazuje kao hladna i predvidljiva. Da li je ikada postojao čovek koji je bio takav magnet za kontroverzu i bes?  Novak je morao da se ugrize za jezik po povratku na turu, da svima oprosti sve što mu se događalo. Čak je i razgovoru, posle pobede, ovu pobedu svrstao kao najveću u odnosu na okolnosti. Đoković je ostao dosledan i podsetio na  skromno srpsko poreklo.

•  Nije slučajno što je njegova najubedljivija pobeda došla protiv Australijanca Aleksa de Minora, koji ga je glasno prozivao na temu vakcinacije. Pritom, De Minor se smejao na konferenciji za novinare kad je obavešten da je Đoković izbačen iz zemlje.

• U njemu ima nešto divlje. Mentalitet je njegova snaga.

• Njegova bitka protiv kovid merama i propisima se nastavlja. Kako sada stvari stoje, Novaku je zabranjem ulaz u SAD i bar za sada neće moći da učestvuje na mastersima u  Indijan Velsu i Majamiju. S obzirom na politiku Bajdenove administracije, mogao bi ponovo da propusti Ju-Es open. Ipak, Đoković je dokazao da može da pobedi ne samo bilo kog protivnika, već i bilo kog kritičara koji uživa u njegovoj nesreći. Sada bi ga samo budala proglasila za „zlikovca”.