Великодушност и храброст победника Новака

Позитивне рекације широм света после историјског резултата Новака Ђоковића на Аустраијском опену не престају. Новак је мотивисао бројне новинаре и аналитичаре да  напишу по коју страну о његовој величанственој победи после свих препрека.

Чувени шпански писац Хуан Мануел де Прада, који је завршио Универзитет Саламанка, објавио је одличан текст посвећен српском асу. Највећи мотив за Шпанца да напише чланак су све катастрофалне околности кроз које је Ђоковић морао да прође не би ли се домогао врха.

- Новак Ђоковић (кога су исмејавали прошле године и називали Но-Вак Но-Ковид) постао је најуспешнији тенисер у историји. Његов највећи ривал, иако су изједначени по броју грен слемова, никада није освојио ниједан завршни мастерс турнир. То што је до титуле стигао у Аустралији је шлаг на торти. На тај начин су награђене и све муке Ђоковића, који је био жртвено јагње пред покорном и кукавичком генерацијом – почео је текст познати књижевник.

Дирљивим речима Бланко је одао велико признање и скинуо капу Новаку.

- Показао је да има срце, душу и храброст. Ђоковић је подигао поглед у небо и захвалио се Богу. Затим је отрчао у загрљај породице и пријатеља где се емотивно срушио и плакао као дете. У том великом загрљају, били су сви који су претрпели губитке у последњих пар година, који су били на мети медија или малтретирани на било који начин, гледани са сумњом... Хвала за сваку драгоцену сузу, Ноле. Ниједна није случајно проливена.

Шпанац сматра да нико други није могао да преживи ударац какав је Новак задобио и јуначки издржао.

- Сваки љубитељ тениса зна да никада није постојао играч са таквим импреријалним дометом удараца и таквим мачијим инстинктом као што је то Ђоковић. Али да преброди тако јак ударац какав је задобио пре годину дана у Аустралији, да се не би утопио у очају и бесу, показао је на главу (снагу), срце (великодушност) и храброст. Ђоковић се није суочавао само са ривалима, него и са непријатељским сплетом околности који је могао да се превазиђе само уз Божју помоћ. Без сумње му је помогао тврдоглави карактер или српски инат искован у страшном детињству.

Моћну поенту сачувао је за крај текста.

- Изненађујуће је да се велики број људи не запита (или се не усуђује) како то тенисер од 35 година побеђује у узастопним мечевима у три сета, једног за другим ривале који су десет или 15 година млађи од њега, показујући брзину, реакције и физичку надмоћ. То је исти разлог због ког дебео човек попут мене боље пише од свих других писаца у Шпанији. Бог који нас види, у мраку нас награђује.