Velikodušnost i hrabrost pobednika Novaka

Pozitivne rekacije širom sveta posle istorijskog rezultata Novaka Đokovića na Austraijskom openu ne prestaju. Novak je motivisao brojne novinare i analitičare da  napišu po koju stranu o njegovoj veličanstvenoj pobedi posle svih prepreka.

Čuveni španski pisac Huan Manuel de Prada, koji je završio Univerzitet Salamanka, objavio je odličan tekst posvećen srpskom asu. Najveći motiv za Španca da napiše članak su sve katastrofalne okolnosti kroz koje je Đoković morao da prođe ne bi li se domogao vrha.

- Novak Đoković (koga su ismejavali prošle godine i nazivali No-Vak No-Kovid) postao je najuspešniji teniser u istoriji. Njegov najveći rival, iako su izjednačeni po broju gren slemova, nikada nije osvojio nijedan završni masters turnir. To što je do titule stigao u Australiji je šlag na torti. Na taj način su nagrađene i sve muke Đokovića, koji je bio žrtveno jagnje pred pokornom i kukavičkom generacijom – počeo je tekst poznati književnik.

Dirljivim rečima Blanko je odao veliko priznanje i skinuo kapu Novaku.

- Pokazao je da ima srce, dušu i hrabrost. Đoković je podigao pogled u nebo i zahvalio se Bogu. Zatim je otrčao u zagrljaj porodice i prijatelja gde se emotivno srušio i plakao kao dete. U tom velikom zagrljaju, bili su svi koji su pretrpeli gubitke u poslednjih par godina, koji su bili na meti medija ili maltretirani na bilo koji način, gledani sa sumnjom... Hvala za svaku dragocenu suzu, Nole. Nijedna nije slučajno prolivena.

Španac smatra da niko drugi nije mogao da preživi udarac kakav je Novak zadobio i junački izdržao.

- Svaki ljubitelj tenisa zna da nikada nije postojao igrač sa takvim imprerijalnim dometom udaraca i takvim mačijim instinktom kao što je to Đoković. Ali da prebrodi tako jak udarac kakav je zadobio pre godinu dana u Australiji, da se ne bi utopio u očaju i besu, pokazao je na glavu (snagu), srce (velikodušnost) i hrabrost. Đoković se nije suočavao samo sa rivalima, nego i sa neprijateljskim spletom okolnosti koji je mogao da se prevaziđe samo uz Božju pomoć. Bez sumnje mu je pomogao tvrdoglavi karakter ili srpski inat iskovan u strašnom detinjstvu.

Moćnu poentu sačuvao je za kraj teksta.

- Iznenađujuće je da se veliki broj ljudi ne zapita (ili se ne usuđuje) kako to teniser od 35 godina pobeđuje u uzastopnim mečevima u tri seta, jednog za drugim rivale koji su deset ili 15 godina mlađi od njega, pokazujući brzinu, reakcije i fizičku nadmoć. To je isti razlog zbog kog debeo čovek poput mene bolje piše od svih drugih pisaca u Španiji. Bog koji nas vidi, u mraku nas nagrađuje.