Док су се играли оба тима смењивали на загревању, једно питање је лебдело двораном – да ли ће Арена бити пуна? Јер и на мало више од пола сата пре почетка утакмице, било је необично много празних столица. Обично Кевина Пантера и друштво на „званичном“ загравању поздрави пуна хала. Има и до тога да редовни посетиоци утакмица Партизана знају да их њихово нумерисано место чека, када год да дођу. Али, ипак.
Истина – амбијент какав је био против Басконије и претходно Монака, није баш једноставно надмашити. Чак ни само изједначити.
Али, и тако „некомплетна“ Арена је била довољно бучна, да играчи Асвела схвате где су дошли. И да црно-бели још једном чују колико је њиховим навијачима била битна она победа у прошлом колу. У вечитом дербију.
Како се ближио почетак утакмице, тако је и све мање празних столица... Све је гласнија била песма. Најгласнија на 13 минута пре почетка. Као и увек. Тада у дворану улази Жељко Обрадовић. И тренер Партизана и сада су – као и увек – дочекали исти повици.
Они о евротитули.
Све је било спремно за још једно лепо вече у Штарк арени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
