Шта повезује Матеја Делача, голмана Хорсенса и Данила Пантића, везисту Партизана?
Челзи!
Стога, изостао је „вау” осећај кад смо их видели у пријатном разговору уочи почетка пријатељског дуела вицепрвака Србије и повратника у данску елиту прошлог петка у Белеку.
Хрватски чувар мреже, поред осам година на „Стамфорд бриџу” (као и Пантић – без званичног меча), био нам је интересантан због још једне ставке у биографији: другу половину 2013, као члан Плаваца, провео је на позајмици у Војводини.
Отуд, укључили смо диктафон...
- Тешко да ће Воша икад да има такву екипу... Мало је недостајало да се пласирамо у Лигу Европе – и после скоро деценију „живо” је сећање Делачу на новосадске дане.
Познатих имена колико хоћеш?
- Вулићевић, Шкулетић, Сергеј Милинковић-Савић, Полетановић, Гаћиновић, Радоја... Тренер Марко Николић, много ме је научио, тад је тек кретао. Предиван период, жао ми је што нисам остао до краја сезоне: довео ме је Кежман, управа се променила. Генерално, турбулентно, мени - сјајно.
Европско лето - за незаборав?
- Прошли смо Бурсу и Хонвед, елиминисани од Шерифа... Победа у Турској – најлепше искуство.
Први у саставу до вас – Мирослав Вулићевић?
- Прави капитен. Помагао ми је све што је требало. Иначе, одлично сам био прихваћен.
Командант одбране – Бранислав Трајковић?
- Трајче је био свој, имао и „мушица”. Знао је да закасни на тренинг, али као играч... Друга прича.
Видело се да ће СМС да буде играчина?
- Наравно, иако је тад само улазио у игру...
Енвер Аливодић био је неухватљив?
- Хоћете занимљивост? Аливодић живи у Хорсенсу, супруга му је одатле! Родом из Новог Пазара, али је одавно дошла у Данску. Дружимо се нон-стоп, пратимо српски фудбал, причамо о Воши. Био је брз к'о муња...
За голове је, пак, био задужен Петар Шкулетић?
- Добар момак, имао је једну од најбољих сезона. Био је с нама и Симон Вукчевић... Ма, сјајна екипа!
Баш као и Нови Сад за живот?
- Има све што треба. Стварно сам уживао.
Навратите понекад?
- У Нови Сад - не, међутим, често сам у Београду. Ето, прошлог лета. Имам много другова.
Како и не би: са Србима сте се дружили и у Мускрону?
- Гулан, Филип Марковић, Лука Стојановић... што је дао гол Звезди с центра. Виђао сам и Лазара, често је долазио у посете Филипу. Био сам и на свадби старијег Марковића, у Београду. Чуо сам се и са Гугијем пре неки дан, с Радничким је на припремама у Умагу. Срби заслужују само речи хвале – уљудни, помажу. Са свима сам у феноменалним односима.
У Србији, из наведеног, нисте имали ниједан проблем?
- Ниједан ситан проблем: нико ме није вређао и кад смо играли с Партизаном и Црвеном звездом.
Сад, „која” и о Пантићу, познанику из Лондона?
- На жалост, нисмо имали срећу да заиграмо за Челзи... Кад је Дача дошао баш смо се дружили – по вечерама, хотелима, био је и он повређен неколико пута, на Острву, зато, чешће.
Челзи је платио за вас Интеру из Запрешића у лето 2010. три милиона евра?
- Дошао сам у Енглеску као дечко, са 18, са одређеним сениорским искуством из Хрватске. Био сам најмлађи дебитант у историји ХНЛ, са 16. одбранио пенал Давору Вугринецу! Међутим...
Међутим...?
- За осам година у Челзију нисам добио прилику, ишао сам на позајмице, на прве две нисам бранио и - то се одразило. Све време су плаћали уговор, касније – понудили ми нови, рачунали да ће можда да ме „трансферишу” и врате новац, али... Остао сам до краја!
Од 2018. сте у Хорсенсу, „као риба у води”?
- Пронашао сам се у Данској, организованој лиги, држави лепој за живот. Мирној средини... Браним стандардно, летос сам продужио уговор, имам породицу, двоје деце иде у вртић. Лепо ми је, наравно – ако се укаже прилика за виши ниво... У најбољим сам голманским годинама, 30. Никад се не зна, ето – Владимир Стојковић има 40, недавно је, читао сам, одбранио пенал за финале.
У Хрватској сте, поред ХНЛ-а, дупли рекордер: најмлађи позвани репрезентативац - Славен Билић вас је кооптирао међу Коцкасте 2009. у квалификацијама за СП?
- Голмани су били Плетикоса, Руње и Субашић, Стипе је повредио лигаменте, позвали су ме као трећег, али... Јужна Африка 2010 – једино СП на које се Хрватска није пласирала!
Не предајете се, ипак?
- У фокусу су голмани из ХНЛ-а, опет – ако направимо добар резултат или одем у већи клуб, што да не – био сам у репрезентацији као најмлађи, зашто не бих и као најстарији?! Фудбал пише романе: да ми је неко казао да ћу да идем у Србију или Босну на позајмицу – рекао бих му: ти си луд – праснуо је у смех Матеј Делач, било нам је довољно и 10 минута за закључак - балкански шармер међу стативама.
НЕМИРНИ ВАЊА
Гол Војводине те 2013, уз вас, чувао је и искуснији Срђан Жакула?
- Сад је, колико знам, тренер голмана... Био је ту и Поповић, сад у Звезди...
Вања Милинковић-Савић стасавао је у млађим категоријама?
- Упознао сам и Вању, иако није с нама тренирао. Имали смо Кордића, Црногорца. Млађи Милинковић-Савић био је немирнији од брата, стално је нешто добацивао.
„Бубице” – саставни део голмана?
- Мораш да будеш луђи, ако ниси – тешко да ће нешто да буде од тебе.
ЗНАО САМ ДА ЋЕ МАТИЋ ДА БА БУДЕ ТОП, АЛИ...
Са Србима сте премијерно друговали 2010, на позајмици из Челзија у Витесеу?
- Да, с Матићем и Рајковићем. Много су ми помогли...
Наслућивало се да је Матић екстра класа?
- Знао сам да ће да буде топ, ал' толико... Кад одете једном на позајмицу из Челзија стварно је тешко да се вратите. Ретки су то направили, Матке је један од тих. И, још нешто – Челзи га је двапут куповао, пустио у Бенфику и вратио назад за 30 милиона!
ХЕЛИКОПТЕРИ КАД ЈЕ ГОСТОВАЛА ЗВЕЗДА
Кад се помене ваш Запрешић, љубитељима фудбала у Србији прва је асоцијација гостовање Црвене звезде Интеру 2005, у квалификацијама за Лигу Европе?
- Био сам дете, ал' се сећам те утакмице: хеликоптери лете као да је „не знам какво” стање. Запрешић је мали град: 30 хиљада људи, полиција – на сваком кораку. Ништа се није догодило.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
