Šta povezuje Mateja Delača, golmana Horsensa i Danila Pantića, vezistu Partizana?
Čelzi!
Stoga, izostao je „vau” osećaj kad smo ih videli u prijatnom razgovoru uoči početka prijateljskog duela viceprvaka Srbije i povratnika u dansku elitu prošlog petka u Beleku.
Hrvatski čuvar mreže, pored osam godina na „Stamford bridžu” (kao i Pantić – bez zvaničnog meča), bio nam je interesantan zbog još jedne stavke u biografiji: drugu polovinu 2013, kao član Plavaca, proveo je na pozajmici u Vojvodini.
Otud, uključili smo diktafon...
- Teško da će Voša ikad da ima takvu ekipu... Malo je nedostajalo da se plasiramo u Ligu Evrope – i posle skoro deceniju „živo” je sećanje Delaču na novosadske dane.
Poznatih imena koliko hoćeš?
- Vulićević, Škuletić, Sergej Milinković-Savić, Poletanović, Gaćinović, Radoja... Trener Marko Nikolić, mnogo me je naučio, tad je tek kretao. Predivan period, žao mi je što nisam ostao do kraja sezone: doveo me je Kežman, uprava se promenila. Generalno, turbulentno, meni - sjajno.
Evropsko leto - za nezaborav?
- Prošli smo Bursu i Honved, eliminisani od Šerifa... Pobeda u Turskoj – najlepše iskustvo.
Prvi u sastavu do vas – Miroslav Vulićević?
- Pravi kapiten. Pomagao mi je sve što je trebalo. Inače, odlično sam bio prihvaćen.
Komandant odbrane – Branislav Trajković?
- Trajče je bio svoj, imao i „mušica”. Znao je da zakasni na trening, ali kao igrač... Druga priča.
Videlo se da će SMS da bude igračina?
- Naravno, iako je tad samo ulazio u igru...
Enver Alivodić bio je neuhvatljiv?
- Hoćete zanimljivost? Alivodić živi u Horsensu, supruga mu je odatle! Rodom iz Novog Pazara, ali je odavno došla u Dansku. Družimo se non-stop, pratimo srpski fudbal, pričamo o Voši. Bio je brz k'o munja...
Za golove je, pak, bio zadužen Petar Škuletić?
- Dobar momak, imao je jednu od najboljih sezona. Bio je s nama i Simon Vukčević... Ma, sjajna ekipa!
Baš kao i Novi Sad za život?
- Ima sve što treba. Stvarno sam uživao.
Navratite ponekad?
- U Novi Sad - ne, međutim, često sam u Beogradu. Eto, prošlog leta. Imam mnogo drugova.
Kako i ne bi: sa Srbima ste se družili i u Muskronu?
- Gulan, Filip Marković, Luka Stojanović... što je dao gol Zvezdi s centra. Viđao sam i Lazara, često je dolazio u posete Filipu. Bio sam i na svadbi starijeg Markovića, u Beogradu. Čuo sam se i sa Gugijem pre neki dan, s Radničkim je na pripremama u Umagu. Srbi zaslužuju samo reči hvale – uljudni, pomažu. Sa svima sam u fenomenalnim odnosima.
U Srbiji, iz navedenog, niste imali nijedan problem?
- Nijedan sitan problem: niko me nije vređao i kad smo igrali s Partizanom i Crvenom zvezdom.
Sad, „koja” i o Pantiću, poznaniku iz Londona?
- Na žalost, nismo imali sreću da zaigramo za Čelzi... Kad je Dača došao baš smo se družili – po večerama, hotelima, bio je i on povređen nekoliko puta, na Ostrvu, zato, češće.
Čelzi je platio za vas Interu iz Zaprešića u leto 2010. tri miliona evra?
- Došao sam u Englesku kao dečko, sa 18, sa određenim seniorskim iskustvom iz Hrvatske. Bio sam najmlađi debitant u istoriji HNL, sa 16. odbranio penal Davoru Vugrinecu! Međutim...
Međutim...?
- Za osam godina u Čelziju nisam dobio priliku, išao sam na pozajmice, na prve dve nisam branio i - to se odrazilo. Sve vreme su plaćali ugovor, kasnije – ponudili mi novi, računali da će možda da me „transferišu” i vrate novac, ali... Ostao sam do kraja!
Od 2018. ste u Horsensu, „kao riba u vodi”?
- Pronašao sam se u Danskoj, organizovanoj ligi, državi lepoj za život. Mirnoj sredini... Branim standardno, letos sam produžio ugovor, imam porodicu, dvoje dece ide u vrtić. Lepo mi je, naravno – ako se ukaže prilika za viši nivo... U najboljim sam golmanskim godinama, 30. Nikad se ne zna, eto – Vladimir Stojković ima 40, nedavno je, čitao sam, odbranio penal za finale.
U Hrvatskoj ste, pored HNL-a, dupli rekorder: najmlađi pozvani reprezentativac - Slaven Bilić vas je kooptirao među Kockaste 2009. u kvalifikacijama za SP?
- Golmani su bili Pletikosa, Runje i Subašić, Stipe je povredio ligamente, pozvali su me kao trećeg, ali... Južna Afrika 2010 – jedino SP na koje se Hrvatska nije plasirala!
Ne predajete se, ipak?
- U fokusu su golmani iz HNL-a, opet – ako napravimo dobar rezultat ili odem u veći klub, što da ne – bio sam u reprezentaciji kao najmlađi, zašto ne bih i kao najstariji?! Fudbal piše romane: da mi je neko kazao da ću da idem u Srbiju ili Bosnu na pozajmicu – rekao bih mu: ti si lud – prasnuo je u smeh Matej Delač, bilo nam je dovoljno i 10 minuta za zaključak - balkanski šarmer među stativama.
NEMIRNI VANjA
Gol Vojvodine te 2013, uz vas, čuvao je i iskusniji Srđan Žakula?
- Sad je, koliko znam, trener golmana... Bio je tu i Popović, sad u Zvezdi...
Vanja Milinković-Savić stasavao je u mlađim kategorijama?
- Upoznao sam i Vanju, iako nije s nama trenirao. Imali smo Kordića, Crnogorca. Mlađi Milinković-Savić bio je nemirniji od brata, stalno je nešto dobacivao.
„Bubice” – sastavni deo golmana?
- Moraš da budeš luđi, ako nisi – teško da će nešto da bude od tebe.
ZNAO SAM DA ĆE MATIĆ DA BA BUDE TOP, ALI...
Sa Srbima ste premijerno drugovali 2010, na pozajmici iz Čelzija u Viteseu?
- Da, s Matićem i Rajkovićem. Mnogo su mi pomogli...
Naslućivalo se da je Matić ekstra klasa?
- Znao sam da će da bude top, al' toliko... Kad odete jednom na pozajmicu iz Čelzija stvarno je teško da se vratite. Retki su to napravili, Matke je jedan od tih. I, još nešto – Čelzi ga je dvaput kupovao, pustio u Benfiku i vratio nazad za 30 miliona!
HELIKOPTERI KAD JE GOSTOVALA ZVEZDA
Kad se pomene vaš Zaprešić, ljubiteljima fudbala u Srbiji prva je asocijacija gostovanje Crvene zvezde Interu 2005, u kvalifikacijama za Ligu Evrope?
- Bio sam dete, al' se sećam te utakmice: helikopteri lete kao da je „ne znam kakvo” stanje. Zaprešić je mali grad: 30 hiljada ljudi, policija – na svakom koraku. Ništa se nije dogodilo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
