Нестала територија величине Србије

Свет од понедељка ујутру преплављују трагичне фотографије, снимци и вести из Турске после разорног земљотреса на југу земље. Број жртава је премашио 15.000, а повећава се из дана у дан.

Стао је, наравно, и фудбал. Такмичења у свим спортовима државе на Босфору прекинута су на две недеље.

Данијел Алексић од малобројних српских играча у Турској има најдужи стаж. Некадашња нада Војводине и успешни репрезентативац млађих селекција Србије почео је пету сезону у Башакшехиру.

- Све је од почетка ове недеље пало у други план после разорног земљотреса. Не размишља се и не прича ни о чему другом сем о последицама трагичног земљотреса и помоћи из свих крајева света. Нећемо играти овог викенда, првенство ће се наставити наредног, наравно тамо где буде могло да се игра, Газијантеп и Хата практично више не постоје као градови. Марко Јевтовић је рекао да се враћа за Србију и не зна кад се враћа у Турску. Видећемо да ли ће за недељу дана успети да се све организује – каже Алексић у телефонском разговору за наш лист.

Тренирате ли редовно ових дана?

- Паузирамо тренутно два дана, јер нећемо имати обавезе крајем недеље. Мало делује нереално у овој ситуацији да ћемо се релативно брзо вратити на терен, али...

Како вама делује све што се десило?

- Људи у Србији вероватно нису свесни какве су размере трагедије. Ми овде имамо више информација. Срушене су грађевине у местима чија је територија као цела Србија, милиони људи остали су без кућа. Рушиле су се зграде од 10-15 спратова, стравично...

Играли сте у Малатији, где се такође пребројавају жртве земљотреса...

- Познајем доста људи из Малатије, играо сам годину дана тамо. Није то било давно, пре три и по године. Чујем се с неким бившим клупским друговима, чуо сам да им је голман погинуо, да се тренер тражи. Жао ми је, биће им потребно много времена да се опораве.

Јесте ли осетили потрес у Истанбулу?

- Не, нимало. Звучи чудно, али заиста нисмо док нису почеле да стижу вести. Доста смо далеко од места трагедије, осетило се на Кипру и у Израелу, али цела Турска је у црном, проглашена је седмодневна жалост. Земља је јединствена, има и подршку целог света ових дана и потрајаће још дуго.

Вашем клубу је све добро ишло пре земљотреса...

- Да, трећи смо у шампионату, четвртфиналисти купа, чекамо ривала у осмини финала Лиге конференције. Били смо добри и прошле сезоне после једног лошег првенства, одмах након освојене титуле 2020.

Постигли сте и пет голова на 21 утакмици...

- Добра бројка, обзиром да више не играм на месту нападача већ класичног везног, осмицу. Више и нема класичних подела у фудбалу, офанзивци поготово практично могу да играју на свакој позицији. Имамо одличног тренера Емреа Белезоглуа. Он је велико име турског фудбала, држи све под контролом, стабилни смо као клуб.

Рекли сте и раније да вам је у Турској лепше него у Швајцарској где сте се најдуже задржали после Србије?

- Да сам на почетку иностране каријере опет бих изабрао Турску. Играо сам у пет, шест лига, али овде ми се највише допало. Доста је великих градова, играо се озбиљан фудбал. Остаћу до 2025. докле ми траје уговор, видећемо после, имаћу 34 године, не замишљам себе да играмо до 40 – истакао је Данијел Алексић.