Селидба Радована Панкова из Црвене звезде у Чукарички била је један од интересантнијих догађаја у недавно завршеном прелазном року у Србији. Штопер је одлучио да прихвати позајмицу до лета и постане део амбициозног пројекта Брђана око пласмана у Лигу Европе.
- Кад год обавезе буду дозвољавале, бићу на северној трибини да гледам моју Звезду. Цела породица има сезонске улазнице. Немојте да се изненадите ако ме видите на трибини са супругом Мирјаном и синовима Милошем и Јованом – рекао је при растанку са Звездом Радован Панков, који је имао успешан деби у новом клубу победом над крагујевачким Радничким.
Панков је важио за једног од највећих звездаша међу фудбалерима Црвене звезде. Упитали смо га како ће навијачи без њега...
- Знају ко сам и шта сам. Бићу им од помоћи са севера кад загусти. Имао сам проблем током каријере у Војводини, јер сам истицао за кога навијам. Бежао сам са тренинга да бих гледао Звезду, али сам увек на терену за тадашњи клуб давао максимум. И да није клаузуле не бих могао да играм против Звезде, ипак имам преко 100 мечева за црвено-беле.
Панкова су тренирали у Црвеној звезди Владан Милојевић, Дејан Станковић и Милош Милојевић.
- Владан Милојевић је направио историјске подухвате. За многе је остао нерешива енигма - две Лиге шампиона и Лига Европе. Дејан Станковић је надоградио игру. Били смо доминантни, играли заиста добар фудбал. Били смо конкуренти прве сезоне у Лиги Европе, али против Омоније и Макабија у квалификацијама остали без среће. Са Милошем Милојевић имао сам супер комуникацију и сарадњу. Не љутим се на њега, свестан сам да је пребукирана штоперска позиција. Знам да је прошле зиме као тренер Малмеа хтео да ме ангажује, али није било реално. Ценим га тренерски. Имали смо отворен однос, рекао ми је да ако Драговић оде остајем, ако не могу да одем. Одлучио сам шта је најбоље за моју каријеру, ипак сам у зрелим играчким годинама, да бих достигао лимит морам да играм.
Остаје питање да ли је Панков могао више у Звезди.
- Објективно, не знам шта је могло бити боље. Жалим због Лиге шампиона, заслужили смо да играмо још једну, као и двомеча са Ренџерсом. Било је много епских мечева, али и грешака, што је саставни део фудбала. Не греши једино ко не игра. Кад се осврнем, мислим да сам мисију у Звезди успешно испунио. Криво ми је што нисам постигао више голова, али из превелике жеље лопта није некад хтела у мрежу.
Не може Панков да изабере омиљену партију у вољеном клубу:
- Издвојићу три меча. Прва је са Брагом. То је био важан меч за пласман у осмину финала. Тад сам изнудио једанаестерац који је реализовао Катаи. Испоставило се да је тај гол био довољан за реми и пролаз. Потом, финале купа против Партизана - 2:1. Копенхаген, кад сам погодио два пута у пенал серији. Заувек памтићу и деби у Звезди на Маракани са Младости из Лучана. Победили смо 1:0 уз нетакнуту мрежу.
Било је и неуспеха...
- Пече пораз у мом првом дербију. Кроз каријеру нисам навикао да губим од Партизана. И у Радничком и Војводини имао сам позитиван биланс са њима. Што се тиче иностраних клубова, криво ми је због нерешеног резултата са Шерифом, кад је Канга зарадио црвени картон. Звезда је ретко губила кад сам био у тиму од 115 мечева погнуте главе сам терен напустио неколико пута.
Можда се прича у Црвеној звезди настави после шест месеци позајмице у Чукаричком...
- Приоритет ми је одлазак у иностранство. Све снове сам остварио – дупла круна, Лига шампиона, Лига Европе. Али, никад се не зна...
Избор новог клуба био је лак за Панкова:
- Чукарички је један од ретких клубова који све обавезе измирује на време, са одличном инфраструктуром и свим пропратним садржајима. Имам пријатељски однос са Матијашевићем, цени ме играчки и људски.
Да ли је било још заинтересованих суперлигаша?
- Звао ме је Ненад Лалатовић. Али, кад неком обећам и пружим руку не волим да газим речи.
Коме сте обећали долазак у Чукаричком?
- Директору Матијашевићу, кључном човеку за прелазак. И Гале ме је контактирао. Кад сам се враћао из Русије обећао сам се Нишлијама, сад је била другачија ситуација.
Колико од саиграча познајете од раније?
- Многе. Најбољи сам са Пушкарићем. Пријатељ сам и са Миладином Стевановићем, прошли смо све репрезентативне категорије. Конкуренција су млади момци Ковачевић и Дрезгић, Гајић нешто старији. Надам се да ћемо бити сва четворица у служби тима.
Панков је већ нациљао жељено са Чукаричким:
- Успех би био да изборимо групну фазу европског такмичења. То једино недостаје Чукаричком. Небитно да ли као трећепласирани на крају првенства или као освајач Купа Србије.
5 трофеја је Панков освојио са Звездом, три титуле и два купа
НИЈЕ КОРАК УНАЗАД
После мноштво освојених трофеја са Звездом, да ли је прелазак у Чукарички корак назад у каријери?
- Не. Не гледам на то као корак уназад. Утакмице су ми преко потребне. Боље је да их сакупим петнаестак него да тренирам у Звезди и чекам минуте.
ЛАКШЕ СА ПОПОМ
Панкову ће у Чукаричком лакше уз голмана Зорана Поповића.
- Дошли смо да заоштримо конкуренцију. Поп је имао несрећу да је дошао мало после Милана Борјана, живе легенде у Звезди. Знајте да Поп ништа не заостаје у односу на њега.
КАРИЈЕРА - ЈАКА ЧЕТВОРКА
Радован Панков је био део златне генерације омладинаца Србије који су на Новом Зеланду успели да се попну на кров света. Како су године пролазиле каријере адута селектора Вељка Пауновића наилазиле су на разне изазове... Упитали смо Панкова како би оценио своју каријеру од један до пет у односу на остале прваке света.
- На средини сам каријере, још је рано да кажем коначан суд. Тренутно сам задовољан учињеним. Ако инсистирате била би то јака четворка. Можда сам погрешио што из Војводине нисам отишао у неку сређенију државу на западу Европе, него у Русију.
Шта вам је засметало у Русији?
- Све је било супер док се тренер није променио. Новом се нисам уклапао у визију. Урал је клуб који нема велике амбиције, бори се за опстанак. Из једне грешке уследила је друга. Отишао сам на Кипар, где се иде у позним играчким годинама. Ипак, тај одлазак АЕК из Ларнаке ме је много људски очврснуо. Имао сам среће што сам врло млад прошао ту школу, у коју упадне сваки играч током каријере. Потом сам успео да се „ресетујем”, дођем у Раднички, касније у Звезду.
Са ким се чујете и виђате из најсјајније генерације српског фудбала?
- Имамо заједничку групу где се дописујемо повремено. Редовно се чујем са Вањом Милинковић-Савићем, цимером са Новог Зеланда, Мијатом Гаћиновићем, Бабаром (Срђан Бабић), Миладином Стевановићем...
БИЋУ ЈЕДНОГ ДАНА ТРЕНЕР
Какви су први утисци сарадње са тренером Душаном Керкезом?
- Студиозан сам, кад тренер изложи захтеве буде ми част и привилегија да научим нешто. Имам афинитет према тренерском послу, водим дневник урађеног на тренинзима и утакмицама. Боље да уписујем, затребаће једног дана. Почео сам да бележим у Станковићевом мандату. Кад сам био у АЕК-у из Ларнаке, Керкез је водио АЕЛ из Лимасола. Тад сам дао гол његовом тиму. После чега смо се упознали. Како је дошао у Чуку разменили смо поруке и закључио да би било идеално да једног дана сарађујемо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
