Selidba Radovana Pankova iz Crvene zvezde u Čukarički bila je jedan od interesantnijih događaja u nedavno završenom prelaznom roku u Srbiji. Štoper je odlučio da prihvati pozajmicu do leta i postane deo ambicioznog projekta Brđana oko plasmana u Ligu Evrope.
- Kad god obaveze budu dozvoljavale, biću na severnoj tribini da gledam moju Zvezdu. Cela porodica ima sezonske ulaznice. Nemojte da se iznenadite ako me vidite na tribini sa suprugom Mirjanom i sinovima Milošem i Jovanom – rekao je pri rastanku sa Zvezdom Radovan Pankov, koji je imao uspešan debi u novom klubu pobedom nad kragujevačkim Radničkim.
Pankov je važio za jednog od najvećih zvezdaša među fudbalerima Crvene zvezde. Upitali smo ga kako će navijači bez njega...
- Znaju ko sam i šta sam. Biću im od pomoći sa severa kad zagusti. Imao sam problem tokom karijere u Vojvodini, jer sam isticao za koga navijam. Bežao sam sa treninga da bih gledao Zvezdu, ali sam uvek na terenu za tadašnji klub davao maksimum. I da nije klauzule ne bih mogao da igram protiv Zvezde, ipak imam preko 100 mečeva za crveno-bele.
Pankova su trenirali u Crvenoj zvezdi Vladan Milojević, Dejan Stanković i Miloš Milojević.
- Vladan Milojević je napravio istorijske poduhvate. Za mnoge je ostao nerešiva enigma - dve Lige šampiona i Liga Evrope. Dejan Stanković je nadogradio igru. Bili smo dominantni, igrali zaista dobar fudbal. Bili smo konkurenti prve sezone u Ligi Evrope, ali protiv Omonije i Makabija u kvalifikacijama ostali bez sreće. Sa Milošem Milojević imao sam super komunikaciju i saradnju. Ne ljutim se na njega, svestan sam da je prebukirana štoperska pozicija. Znam da je prošle zime kao trener Malmea hteo da me angažuje, ali nije bilo realno. Cenim ga trenerski. Imali smo otvoren odnos, rekao mi je da ako Dragović ode ostajem, ako ne mogu da odem. Odlučio sam šta je najbolje za moju karijeru, ipak sam u zrelim igračkim godinama, da bih dostigao limit moram da igram.
Ostaje pitanje da li je Pankov mogao više u Zvezdi.
- Objektivno, ne znam šta je moglo biti bolje. Žalim zbog Lige šampiona, zaslužili smo da igramo još jednu, kao i dvomeča sa Rendžersom. Bilo je mnogo epskih mečeva, ali i grešaka, što je sastavni deo fudbala. Ne greši jedino ko ne igra. Kad se osvrnem, mislim da sam misiju u Zvezdi uspešno ispunio. Krivo mi je što nisam postigao više golova, ali iz prevelike želje lopta nije nekad htela u mrežu.
Ne može Pankov da izabere omiljenu partiju u voljenom klubu:
- Izdvojiću tri meča. Prva je sa Bragom. To je bio važan meč za plasman u osminu finala. Tad sam iznudio jedanaesterac koji je realizovao Katai. Ispostavilo se da je taj gol bio dovoljan za remi i prolaz. Potom, finale kupa protiv Partizana - 2:1. Kopenhagen, kad sam pogodio dva puta u penal seriji. Zauvek pamtiću i debi u Zvezdi na Marakani sa Mladosti iz Lučana. Pobedili smo 1:0 uz netaknutu mrežu.
Bilo je i neuspeha...
- Peče poraz u mom prvom derbiju. Kroz karijeru nisam navikao da gubim od Partizana. I u Radničkom i Vojvodini imao sam pozitivan bilans sa njima. Što se tiče inostranih klubova, krivo mi je zbog nerešenog rezultata sa Šerifom, kad je Kanga zaradio crveni karton. Zvezda je retko gubila kad sam bio u timu od 115 mečeva pognute glave sam teren napustio nekoliko puta.
Možda se priča u Crvenoj zvezdi nastavi posle šest meseci pozajmice u Čukaričkom...
- Prioritet mi je odlazak u inostranstvo. Sve snove sam ostvario – dupla kruna, Liga šampiona, Liga Evrope. Ali, nikad se ne zna...
Izbor novog kluba bio je lak za Pankova:
- Čukarički je jedan od retkih klubova koji sve obaveze izmiruje na vreme, sa odličnom infrastrukturom i svim propratnim sadržajima. Imam prijateljski odnos sa Matijaševićem, ceni me igrački i ljudski.
Da li je bilo još zainteresovanih superligaša?
- Zvao me je Nenad Lalatović. Ali, kad nekom obećam i pružim ruku ne volim da gazim reči.
Kome ste obećali dolazak u Čukaričkom?
- Direktoru Matijaševiću, ključnom čoveku za prelazak. I Gale me je kontaktirao. Kad sam se vraćao iz Rusije obećao sam se Nišlijama, sad je bila drugačija situacija.
Koliko od saigrača poznajete od ranije?
- Mnoge. Najbolji sam sa Puškarićem. Prijatelj sam i sa Miladinom Stevanovićem, prošli smo sve reprezentativne kategorije. Konkurencija su mladi momci Kovačević i Drezgić, Gajić nešto stariji. Nadam se da ćemo biti sva četvorica u službi tima.
Pankov je već naciljao željeno sa Čukaričkim:
- Uspeh bi bio da izborimo grupnu fazu evropskog takmičenja. To jedino nedostaje Čukaričkom. Nebitno da li kao trećeplasirani na kraju prvenstva ili kao osvajač Kupa Srbije.
5 trofeja je Pankov osvojio sa Zvezdom, tri titule i dva kupa
NIJE KORAK UNAZAD
Posle mnoštvo osvojenih trofeja sa Zvezdom, da li je prelazak u Čukarički korak nazad u karijeri?
- Ne. Ne gledam na to kao korak unazad. Utakmice su mi preko potrebne. Bolje je da ih sakupim petnaestak nego da treniram u Zvezdi i čekam minute.
LAKŠE SA POPOM
Pankovu će u Čukaričkom lakše uz golmana Zorana Popovića.
- Došli smo da zaoštrimo konkurenciju. Pop je imao nesreću da je došao malo posle Milana Borjana, žive legende u Zvezdi. Znajte da Pop ništa ne zaostaje u odnosu na njega.
KARIJERA - JAKA ČETVORKA
Radovan Pankov je bio deo zlatne generacije omladinaca Srbije koji su na Novom Zelandu uspeli da se popnu na krov sveta. Kako su godine prolazile karijere aduta selektora Veljka Paunovića nailazile su na razne izazove... Upitali smo Pankova kako bi ocenio svoju karijeru od jedan do pet u odnosu na ostale prvake sveta.
- Na sredini sam karijere, još je rano da kažem konačan sud. Trenutno sam zadovoljan učinjenim. Ako insistirate bila bi to jaka četvorka. Možda sam pogrešio što iz Vojvodine nisam otišao u neku sređeniju državu na zapadu Evrope, nego u Rusiju.
Šta vam je zasmetalo u Rusiji?
- Sve je bilo super dok se trener nije promenio. Novom se nisam uklapao u viziju. Ural je klub koji nema velike ambicije, bori se za opstanak. Iz jedne greške usledila je druga. Otišao sam na Kipar, gde se ide u poznim igračkim godinama. Ipak, taj odlazak AEK iz Larnake me je mnogo ljudski očvrsnuo. Imao sam sreće što sam vrlo mlad prošao tu školu, u koju upadne svaki igrač tokom karijere. Potom sam uspeo da se „resetujem”, dođem u Radnički, kasnije u Zvezdu.
Sa kim se čujete i viđate iz najsjajnije generacije srpskog fudbala?
- Imamo zajedničku grupu gde se dopisujemo povremeno. Redovno se čujem sa Vanjom Milinković-Savićem, cimerom sa Novog Zelanda, Mijatom Gaćinovićem, Babarom (Srđan Babić), Miladinom Stevanovićem...
BIĆU JEDNOG DANA TRENER
Kakvi su prvi utisci saradnje sa trenerom Dušanom Kerkezom?
- Studiozan sam, kad trener izloži zahteve bude mi čast i privilegija da naučim nešto. Imam afinitet prema trenerskom poslu, vodim dnevnik urađenog na treninzima i utakmicama. Bolje da upisujem, zatrebaće jednog dana. Počeo sam da beležim u Stankovićevom mandatu. Kad sam bio u AEK-u iz Larnake, Kerkez je vodio AEL iz Limasola. Tad sam dao gol njegovom timu. Posle čega smo se upoznali. Kako je došao u Čuku razmenili smo poruke i zaključio da bi bilo idealno da jednog dana sarađujemo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
