ПЕТРИЋ ПРЕВИШЕ ДОБАР – Бивши бек Шерифа и Партизана: Црно-белима веће шансе због реванша у Хумској

Владимир Волков – „Тауер бриџ” између Партизана и Шерифа, као узданица директних ривала у шеснаестини финала Лиге конференције освајач чак осам трофеја!

Са црно-белима – три титуле (2012, 2013, 2015), са жуто-црнима – две дупле круне (2009, 2010) и Куп содружества, такмичење са учешћем клубова из бивших совјетских република (2009)!

Стога, у Журналу уочи наступајућег двомеча шампиона Молдавије и вицепрвака Србије...

Где сте оставили дубљи траг: у Тираспољу или на Топчидерском брду?

- Тешко је оставити дубок траг у Партизану: велики клуб с много доказаних фудбалера. Успешан период, са ове тачке гледишта можда и бољи него што је изгледао у том тренутку. У Шерифу сам, с друге стране, стасао као играч, био зачетник приче молдавског великана у Европи – збори рођени Београђанин интересантне биографије: као леви бек једанпут репрезентативац Србије и 17 Црне Горе.

Да су се Партизан и Шериф сударили у ваше играчко време, са Волковим у оба тима по полувреме, ко би прошао даље?

- Шериф је у то доба многима био непознаница, иако смо, на пример, тукли Динамо Кијев и Твенте са по 2:0 код куће. Молдавске екипе традиционално су неугодне: физичке спремне, са системом, ауторитативним газдом... Шериф је дошао у жижу тек сад кроз Лигу шампиона, нарочито победом над Реалом! Тад, с Партизаном? Вероватно 60:40 за црно-беле...

Вратимо се у 2009: како сте из ОФК Београда отишли у најбољи тим Молдавије?

- Гостовали смо Чукаричком на Бановом брду, Шерифова делегација дошла је да гледа Андрију Калуђеровића, одиграм како умем и – стекнем симпатије. Посматрали су ме, затим, против Партизана у Хумској, наместио сам гол Александру Јевтићу за 1:0, нема везе што је на крају било 1:5, дефинитивно су се одлучили за мене.

И, исплатило им се - допринели сте жетви трофеја, статистика каже – 73 утакмице за две и по године и 15 голова?

- За Шериф је првенство био и остао рутина. Нема конкуренције. Интересантније су биле европске утакмице, подсетићу – две године заредом играли смо групну фазу Лиге Европе.

Лето 2010, ипак, садржи епитет – за сва времена: завили сте у црно Динамо у Загребу -  за пролаз у плеј-оф Лиге шампиона?

- Најдражи гол... у том периоду, за 1:0, касније, Самир је изједначио. Представљени смо у Загребу као српска колонија, било је и непријатних скандирања. Нисам, потом, био прецизан у пенал-серији, али... Шериф је отишао на мегдан Базелу!

Играјући у шампионату знали сте чак и три пута на једном мечу да затресете мрежу, као против Ниструа?

- Знате ли у чему је цака? Играо сам лево крило! Буквално целу каријеру – левог бека, али против Чукаричког кад су ме снимили – испред. У Партизану сам се вратио на природну позицију, иако... више сам волео да будем крило! Што се тиче тих голова, увек сам био добар у прекиду, не узимају ме највиши одбрамбени играчи, кад ме чува „пандан” – доминација.

Беше то доба кад је Шериф био и мала југоколонија, сад – тотално су окренути Јужноамериканцима?

- Ја сам отворио врата на том тржишту! Придружили су ми се: Владимир Бранковић, Милош Адамовић, Огњен Врањеш, Баћо Николић, Марко Ђуровић, Александар Пешић... Сад, директор Шерифа је мој некадашњи саиграч и капитен Важа Таркнишвили, очито, с погледом ка Бразилу. Његов избор, ствар пословања...

„Тајминг” за Партизан... Гробаре сте купили већ на првом „састанку” – упркос елиминацији од Шамрока?

- Јесте, дао сам и тад гол, драг, али... Моја улазница за четири године! Плус: егзекуција Шираку у Ђумрију у 92. минуту за пролаз, па два Војводини у борби за титулу. Сваки има тежину, не постиже леви бек стално поготке.

Најдражи моменти у црно-белом дресу?

- Сваки добијен дерби! По одласку из Партизана тражиш тај осећај и... не можеш да га нађеш ни у једном клубу! Играо сам много великих утакмица – за репрезентацију, финале Купа Пољске с Лехом против Легије пред 80 хиљада људи, али... Ту емоцију нисам могао да пронађем.

Најбољи / најомиљенији саиграчи у Шерифу и Партизану?

- У Шерифу сам се дружио с нашима – Адамовић, Шиља Пешић... У Партизану... не бих никог издвајао, казаћу само – било је лепо. То се схвати, углавном, тек кад се оде. Сад, није више ни тешко играти у Хумској, некад је то представљало врхунац каријере, многима је то, на жалост, постало пролазна станица.

Да ли вас је изненадило што је Шериф у Лиги шампиона, пошто је избацио и Црвену звезду, 2021. победио и Реал Мадрид?

- Јесте, колико год причао лепе ствари о клубу, то је изненађење. Очевици смо да се сваких пет, шест година дешавају чуда: Порто освоји Лигу шампиона, Грчка постане европски првак, Шериф победи Реал, Партизан изгуби од Младости ГАТ.

Претпостављамо, дали бисте сад веће шансе Партизану да није понижен у Хумској за викенд од Новосађана?

- Сигурно да ће тежак пораз да утиче на црно-беле, поготово што гостују тврдом, агресивном, физички спремном противнику, међутим... Генерално, дајем веће шансе Партизану за пролаз – због реванша у Београду и навијача.

Колико је Шерифу минус што не игра у Тираспољу и шта Парни ваљак, по вашим сазнањима, чека у Кишињеву?

- Велики минус, Молдавија је подељена на два дела – ко живи у Кишињеву не навија за клубове из Придњестровља и – обрнуто – закључио је Владимир Волков, заслужених симпатија за „срце на терену” и у црно-белом и у жуто-црном дресу.