PETRIĆ PREVIŠE DOBAR – Bivši bek Šerifa i Partizana: Crno-belima veće šanse zbog revanša u Humskoj

Vladimir Volkov – „Tauer bridž” između Partizana i Šerifa, kao uzdanica direktnih rivala u šesnaestini finala Lige konferencije osvajač čak osam trofeja!

Sa crno-belima – tri titule (2012, 2013, 2015), sa žuto-crnima – dve duple krune (2009, 2010) i Kup sodružestva, takmičenje sa učešćem klubova iz bivših sovjetskih republika (2009)!

Stoga, u Žurnalu uoči nastupajućeg dvomeča šampiona Moldavije i viceprvaka Srbije...

Gde ste ostavili dublji trag: u Tiraspolju ili na Topčiderskom brdu?

- Teško je ostaviti dubok trag u Partizanu: veliki klub s mnogo dokazanih fudbalera. Uspešan period, sa ove tačke gledišta možda i bolji nego što je izgledao u tom trenutku. U Šerifu sam, s druge strane, stasao kao igrač, bio začetnik priče moldavskog velikana u Evropi – zbori rođeni Beograđanin interesantne biografije: kao levi bek jedanput reprezentativac Srbije i 17 Crne Gore.

Da su se Partizan i Šerif sudarili u vaše igračko vreme, sa Volkovim u oba tima po poluvreme, ko bi prošao dalje?

- Šerif je u to doba mnogima bio nepoznanica, iako smo, na primer, tukli Dinamo Kijev i Tvente sa po 2:0 kod kuće. Moldavske ekipe tradicionalno su neugodne: fizičke spremne, sa sistemom, autoritativnim gazdom... Šerif je došao u žižu tek sad kroz Ligu šampiona, naročito pobedom nad Realom! Tad, s Partizanom? Verovatno 60:40 za crno-bele...

Vratimo se u 2009: kako ste iz OFK Beograda otišli u najbolji tim Moldavije?

- Gostovali smo Čukaričkom na Banovom brdu, Šerifova delegacija došla je da gleda Andriju Kaluđerovića, odigram kako umem i – steknem simpatije. Posmatrali su me, zatim, protiv Partizana u Humskoj, namestio sam gol Aleksandru Jevtiću za 1:0, nema veze što je na kraju bilo 1:5, definitivno su se odlučili za mene.

I, isplatilo im se - doprineli ste žetvi trofeja, statistika kaže – 73 utakmice za dve i po godine i 15 golova?

- Za Šerif je prvenstvo bio i ostao rutina. Nema konkurencije. Interesantnije su bile evropske utakmice, podsetiću – dve godine zaredom igrali smo grupnu fazu Lige Evrope.

Leto 2010, ipak, sadrži epitet – za sva vremena: zavili ste u crno Dinamo u Zagrebu -  za prolaz u plej-of Lige šampiona?

- Najdraži gol... u tom periodu, za 1:0, kasnije, Samir je izjednačio. Predstavljeni smo u Zagrebu kao srpska kolonija, bilo je i neprijatnih skandiranja. Nisam, potom, bio precizan u penal-seriji, ali... Šerif je otišao na megdan Bazelu!

Igrajući u šampionatu znali ste čak i tri puta na jednom meču da zatresete mrežu, kao protiv Nistrua?

- Znate li u čemu je caka? Igrao sam levo krilo! Bukvalno celu karijeru – levog beka, ali protiv Čukaričkog kad su me snimili – ispred. U Partizanu sam se vratio na prirodnu poziciju, iako... više sam voleo da budem krilo! Što se tiče tih golova, uvek sam bio dobar u prekidu, ne uzimaju me najviši odbrambeni igrači, kad me čuva „pandan” – dominacija.

Beše to doba kad je Šerif bio i mala jugokolonija, sad – totalno su okrenuti Južnoamerikancima?

- Ja sam otvorio vrata na tom tržištu! Pridružili su mi se: Vladimir Branković, Miloš Adamović, Ognjen Vranješ, Baćo Nikolić, Marko Đurović, Aleksandar Pešić... Sad, direktor Šerifa je moj nekadašnji saigrač i kapiten Važa Tarknišvili, očito, s pogledom ka Brazilu. Njegov izbor, stvar poslovanja...

„Tajming” za Partizan... Grobare ste kupili već na prvom „sastanku” – uprkos eliminaciji od Šamroka?

- Jeste, dao sam i tad gol, drag, ali... Moja ulaznica za četiri godine! Plus: egzekucija Širaku u Đumriju u 92. minutu za prolaz, pa dva Vojvodini u borbi za titulu. Svaki ima težinu, ne postiže levi bek stalno pogotke.

Najdraži momenti u crno-belom dresu?

- Svaki dobijen derbi! Po odlasku iz Partizana tražiš taj osećaj i... ne možeš da ga nađeš ni u jednom klubu! Igrao sam mnogo velikih utakmica – za reprezentaciju, finale Kupa Poljske s Lehom protiv Legije pred 80 hiljada ljudi, ali... Tu emociju nisam mogao da pronađem.

Najbolji / najomiljeniji saigrači u Šerifu i Partizanu?

- U Šerifu sam se družio s našima – Adamović, Šilja Pešić... U Partizanu... ne bih nikog izdvajao, kazaću samo – bilo je lepo. To se shvati, uglavnom, tek kad se ode. Sad, nije više ni teško igrati u Humskoj, nekad je to predstavljalo vrhunac karijere, mnogima je to, na žalost, postalo prolazna stanica.

Da li vas je iznenadilo što je Šerif u Ligi šampiona, pošto je izbacio i Crvenu zvezdu, 2021. pobedio i Real Madrid?

- Jeste, koliko god pričao lepe stvari o klubu, to je iznenađenje. Očevici smo da se svakih pet, šest godina dešavaju čuda: Porto osvoji Ligu šampiona, Grčka postane evropski prvak, Šerif pobedi Real, Partizan izgubi od Mladosti GAT.

Pretpostavljamo, dali biste sad veće šanse Partizanu da nije ponižen u Humskoj za vikend od Novosađana?

- Sigurno da će težak poraz da utiče na crno-bele, pogotovo što gostuju tvrdom, agresivnom, fizički spremnom protivniku, međutim... Generalno, dajem veće šanse Partizanu za prolaz – zbog revanša u Beogradu i navijača.

Koliko je Šerifu minus što ne igra u Tiraspolju i šta Parni valjak, po vašim saznanjima, čeka u Kišinjevu?

- Veliki minus, Moldavija je podeljena na dva dela – ko živi u Kišinjevu ne navija za klubove iz Pridnjestrovlja i – obrnuto – zaključio je Vladimir Volkov, zasluženih simpatija za „srce na terenu” i u crno-belom i u žuto-crnom dresu.