Фудбал на плавим таласима

ЗА ЖУРНАЛ ПИШЕ: ЗОРАН С. АВРАМОВИЋ

Фудбалски клуб „Алл Хилал“ је управо имао ове надимке – „газде или плави таласи“, пре него што је једна од водећих глобалних консултаннтских  брендинг агенција у свету, „препаковала“ све и лансирала чудесну причу „како од обичног фудбалског клуба створити икону животног стила“ и како „отворити прозор у арапски дух за остатак света“.

За меркентишке сладокусце права је посластица та кампања “Проуд те бе“ (Поносан си).

Ал Хилал је у финалу Светског клупског првенства поражен од Реала, али то не ремети велику победу над Фламенгом у полуфиналу и награду сваком од играча за ту победу од  250.000 евра коју је обезбедио Алвалед Бин Талал, чијем новцу нису одолели ни Еуродизни, нити Холивуд, али то је већ посебна прича. Иначе, та победа над Фламенгом је сваком од играча донела и додатних 500.000 евра, што је министар Саудијске Арабије обелоданио у име државе.

Познаваоци фудбала ће се присетити Ал Давсарија, човека чијим голом је савладана Аргентина на Светском Првенству у Катару, а који је у победи над Фламенгом постигао два гола и постао национални херој.

Да, након победе над Аргентином, у Саудијској Арабији је проглашен државни празник и Мохамад Бин Селман је сваког од играча „частио“ са аутомобилом Ролс Ројс Фантом, који је тада са основном опремом вредео 450.000 евра.

Прича „о милионима“ могла би се релаксирати давним вицом или досетком, када дан после утакмице два другара разговарају о утакмици на којој је један био спречен да присуствује, и у препричавању онај који је био присутан у једном тренутку каже: “Било милион раје“- мислећи на публику и на упитан и неповерљив поглед саговорника са истим жаром наставља „...Ма шта ти је данас милион?“

Саудијска Арбија, тачније Јавни инвестициони фонд државе Саудијске Арабије, је јавно изашао са понудом да „купи“ Формулу 1, и понудио 18,25 милијарди евра америчком власнику, коме је 2017. године Берни Еклстон своје животно дело продао за нешто више од 4,5 милијарди. Понуда је одбијена – за сада . У Саудијској Арабији се игра и италијански и шпански Супер Куп у фудбалу, нешто се „шушка“ о Евролиги у кошарци, а тек је тема највећи светски тим за коњичке трке „Годолфин“, власништво владара Дубаија шеика Мухамеда Ал Мактума, чији син Хамад или Фаза, који има 14,5 милиона пратилаца на Инстаграму је велики, велики пријатељ са Кристијаном Роналдом, који је сад део промоције Саудијске Арабије.

Иначе тајанствена „браћа Шанел“ - Ален и Жерар Вертхајмер, чије се богаство процењује на 19 милијарди фунти, страственици су коњичког спорта.

Да ли су отац и син Ал Мактум „купили“ Кристијана Роналда или бренд „CR7“ или и Кристијана Роналда и бренд „CR7“, то ипак знају само они.

Кад смо већ код Дубаија, ЕXПО 2020 одржан је, услед одлагања због пандемије, од 20. септембра 2021. године до 31. марта 2022. и окупио је 192 земље и 10 организација, под мотом: Повезивање умова, стварање будућности. Судећи према виђеном, делује да је будућност већ промењена.

Стара арапска пословица „Сунце које стално сија прави пустињу“, може се схватити како коме одговара, али извесно је да је наталожено знање са најпрестижнијих европских и светских универзитета, на којима су школоване „газде“ почело да запљускује и европске обале.

Пари Сен Жермен - Насер Ал Калаифи – поред осталог власник и „Беин Медиа Гроуп“ у 43 земље света, Њукасл и да се не набраја даље...., јер то тек ништа у односу на оно што следи. 

Пре тога, тек као повод за промишљање и размишљање, питање: „Да ли клубови попут Јувентуса, ПСЖ, Манчестер Ситија, Барселоне, .....постају „робови великих амбиција“???

А оно што следи је година 2024. УЕФА ЕУРО 2024, који ће се одржати у Немачкој и Летње Олимпијске игре, које ће одржати у Паризу. 

Видећемо одговор Европе.

У 2024-ој години је и Конгрес ФИФА  на коме ће бити одлучено ко је домаћин Светског првенства у фудбалу 2030. – 100  година након Монтевидеа. 

Председник УЕФА, Александар Чеферин је решен да то Светско Првенство буде на тлу Европе, Аргентина, Чиле и Парагвај желе да то буду они, али Саудијска Арабија, Египат и Грчка нуде „гостопримство три континента“, након Канаде, САД и Мексика, који ће бити домаћини 2026. године.

Улазак америчких бизисмена у европски фудбал умногоме је допринео да САД буду домаћин 2026. године, и њихова идеја је крајње једноставна - европски фудбал да функционише по моделу најпопуларнијих спортова у САД. Супер Лига није прошла, али јесте идеја да се ВАР објашњава по принципу америчког фудбала.

Још један Супербол  је завршен и већ постоји анегдота ...утакмица је била супер, а да ли си видио наступ Ријане и ону рекламу у полувремену...

Американизација спорта у Европи тесно је повезана са естрадизацијом спорта или да блаже то назовем – индустријом забаве.  Стадион „Сантјаго Бернабеу“ ће по окончању реконструкције бити и место за тенис, кошарку, хокеј, концерте и остале нефудбалске садржаје. Управљање тим послом, који од овог велелепног објекта чини ковницу новца са радним временом 24 часа током 365 дана поверено је америчкој компанији Легендс, и рачуница је следећа: Легендс ће Реалу уплаћивати годишње 400 милиона евра у наредних 25 година, што је 10 милијарди евра. С тим, што Легендс добија 20 одсто власништва у компанији, која ће званично управљати стадионом.  

Светско Првенство у фудбалу 2026. године ће сасвим извесно и додатно „американизовати фудбалску планету“, јер у последњих петнаестак година број нас који прате фудбал је са милијарду и по порастао на скоро четири милијарде. То људима из „индустрије свести“, а постоји и таква – америчка дефиниција маркетинга отвара океан могућности – реконсртукцију тржишних граница, креирање шире слике, прелазак преко граница постојеће тражње, моделирање тражње, и превазилажење организационих препрека.

То је оно, што се у бизнису назива – стратегија плавог океана и најкраће – представља систематичан приступ да конкуренција постане ирелевантна.

Уместо закључка и било каквог одговора: 2020.године  „KPMG Football Bencmark“ издвојио је четири основне мотивације за куповину – власништво фудбалског клуба: стратешки капитал – политички власници; економски капитал –глобални власници; културни капитал – локални власници; социјални капитал – навијачи.  

Политичка, економска, културна и социјална димензија фудбала, ако додамо и ону емоционалну ноту је управо у споменутој кампањи „Proud to be“ представила земљу из које клуб потиче на начин, према коме се не може остати равнодушан.

Саудијска Арабија победила је Аргентину, која је после постала првак света. Ал Хилал је победио Фламенго... Није ли то најава победе Саудијске Арбије, Египта и Грчке за домаћина Светског Првенства у фудбалу 2030. године?

То је већ питање за „газде“ и пре свега геостратешка и политичка одлука.