Доброта и љубав највеће људске вредности: Пулетићу, свака част!

Фудбал и спорт генерално би требало да буду нешто лепо, нешто што зближава људе, што их чини веселим, добро расположеним. Нажалост, све је више ситуација где се спорт користи за сејање мржње, нетрпељивости, вређање, за испољавање најнижих страсти. Последица тога су све празније трибине јер нормалном свету није до инцидената.

У недељу, у Сарајеву на стадиону Грбавица, у оквиру осмине финала Купа Босне и Херцеговине Жељезничар је тешком муком голом у 87. минуту победио са 2:1. Требињци су по општем мишљењу оштећени у тој утакмици јер су завршили меч са осам играча пошто су добили два црвена картона и нису успели да сачувају предност коју су стекли голом Аћимовића у 27. минуту.

Најзапаженији актер утакмице био је голман гостију Душан Пулетић. Без обзира што је одличним интервенцијама ужасно нервирао навијаче Жељезничара, који су се налазили одмах иза његових леђа, тридесетчетверогодишњи голман из Лознице је у више наврата награђиван аплаузом на отвореној сцени.

„Три утакмице за годину дана на Грбавици, где сам доживео много лепих и узбудљивих тренутака, без иједне ружне речи, увреде или негативног коментара. Хвала вам на томе, овакву атмосферу заиста човек мора доживети. Ова фотографија заузеће посебно место и заувек ће будити лепе успомене”, написао је Душан Пулетић на својој „Фејсбук” страници уз селфи који је направио са навијачима Жељезничара на Грбавици.

Душан Пулетић се својим поступком и селфијем направљеним са противничким навијачима показао промишљенијим и интелигентнијим од свих оних који само подгревају међунационалне сукобе на спортским теренима. Могао је Пулетић да спомене како је његов тим био оштећен суђењем и да је завршио меч са два играча мање, али не, Лозничанин на привременом раду у Требињу је тражио и нашао оно лепо због чега би и требало да се деца баве спортом. Пропагирао је љубав, а не мржњу које је превише свуда око нас. 

Неправедно би било не споменути и навијаче Жељезничара који су доказали да утакмица између два клуба из различитих ентитета може да прође у фер и спортској атмосфери без погрдног скандирања, псовки, вређања ближе и даље фамилије актера. Када је таква атмосфера на трибинама онда је лепо отићи на утакмицу па чак и повести дете да ужива у амбијенту.

Нико није случајно добар, врлине, лепи манири, али и „поганлук” се скупљају кроз живот. Сви ми покушавамо да будемо што бољи људи. Голман Леотара је на свом примеру доказао да је то могуће. Зато свака част момчино, Душане Пулетићу. Има ли ишта лепше него у овим суровим времена прочитати лепу људску причу. Нема веће животне мудрости од доброте, љубави и пажње.