Кад се узме пехар, све се заборавља

Семафор “показује” 22:24 за Уб, две сет лопте за тај-брејк после вођства Јединства 2:0. При доскоку, дизач Рада Перовић је само застала, потом села на паркет. Два минута касније са болном гримасом напустила је терен. У том тренутку као ноћна мора. Само пола сата касније, одлични “плеј” Уба, заједно са играчицама прославила је велики тријумф, прославила је другу круну овог клуба у најмасовнијем такмичењу. Са завијеним коленом и скакућући на једној нози док су је саиграчице држале.

Расположена је Рада, само 24 часа после нове звездице, најсјајније у овом такмичењу, драме у финалу и невероватног повратка и преокрета њене екипе.

Како сте, како колено? 

- Добро сам. Право да вам кажем боли ме. Али, када освојите пехар, самим тим се те ружне ствари заборављају – у стилу хероине ће Перовићева.

Како сте се осећали у тим тренуцима, о чему сте размишљали, завршница четвртог сета, ви напуштате терен, девојке освајају сет, игра се пети?

- Прво, бол је је био страшан. Онда и онај психолошки моменат. У тренутку апсолутно ништа нисам видела. Али, када сам дошла к себи и погледала у семафор, видела да је 22:24 за нас, знала сам да ћемо освојити сет, штавише, веровала сам у победу, да ће екипа успети до пехара.

Објаснила је и зашто:

- Како смо почели и трећи и четврти несигурно, видело се у завршницама да смо били доминантнији. Већ у петом, изгледали смо много добро. Видело се у очима девојака да желе да победу. Чуло се, “хајде, сада ћемо ми узети” . Колико смо одиграли са Јединством тих пет сетова, дошло је време да освојимо. Поготову код куће да имате ту част и у таквој атмосфери, сјајној организацији. И обистинило се. Много сам срећна – не крије Перовићева, да је поносна на екипу, успех и да се овде никако Уб неће зауставити.

- Прославили смо одмах после утакмице, стручни штаб, екипа, пријатељи клуба, са породицама. Али, већ смо фокусирани на Железничар идуће седмице.