Право време за пехар

Као 2008. године, Раднички на шампионском постољу са натписом „победник Купа Србије”, у свом „Језеру”, пред пуним трибинама... После више од деценије

иста слика је обележила финале најмасовнијег такмичења.

Крагујевчани, на челу са тренером Алексом Брђовићем, вратили су публику у свој храм, приредили им спектакл и све то крунисали победом 3:0 над Партизаном, односно освајањем трофеја на који су стрпљиво чекали 17 година.

Церемонија додела медаља и пехара Ђаволима и одбојкашицама ТЕНТ-а, почела је проглашењем МВП-ја. Тада је у дворани одјекнуло – Иван Костић!

Искусни техничар је у 37. години и дугој каријери која се углавном везује за нашу земљу, дочекао први пехар купа, као капитен предводио „црвене” до другог у историји клуба из срца Шумадије, а на све то и однео признање за најкориснијег играча.

- Играо сам много финала, што у Србији, што у Румунији, али је увек некако измицало. Искрено ми је драго да је дошло у овом тренутку. Раднички је после толико година освојио трофеј, баш у Крагујевцу, уз такву атмосферу и организацију... Сјајно је било, драго ми је да се све поклопило, јер овај клуб то заслужује. Задовољство је бити део такве приче – рекао је Костић.

Нашао је времена за разговор, иако уморан од великог дана и традиционалног славља.

- Синоћ смо прославили, сад мало одмарамо. Славило се како и доликује, заједно са управом, уживали смо у успеху. Али, већ се растајемо са овим и крећемо у нове победе.

Дуго се чекао пехар у Радничком. Шта је пресудило да баш сад стигне у ваше витрине?

- Коначно се све наместило. Прошле године су нам се дешавали проблеми кад је најмање требало, непредвиђене болести, тровање... Сад је баш све било у најбољем реду. Поред тога играчи имају сјајну хемију, тренери раде одличан посао. Победа против Црвене звезде у златном сету за пласман у финале је била прекретница. Кад смо видели да такав тим можемо да добијемо, знали смо да можемо много да постигнемо ове сезоне.

Имао је Раднички бројне предности, ипак, требало је надиграти Партизан и то 3:0?

- Стално смо једни друге спуштали да не подлегнемо тој еуфорији. Боље стојимо на табели, наш је терен у Крагујевцу, све су то били плусеви, али Партизан је озбиљна екипа. Подсећали смо се да се све постиже радом и тако је и било. Делује да је било лако, али било је осцилација, тренутака када је ривал доминирао. Ипак, били смо на истом путу, фокусирани, држали се нашег ритма, одлично играли. Дефинитивно је био наш дан.

Како је било играти за круну против бившег клуба?

- Истина је да је необично, поготово што је меч од велике важности. Прича се о томе пре утакмице, али на терену се то заборави.

За већину играча, али и за тренера Алексу Брђовића је ово био први трофеј?

- Огроман је његов допринос, као тренера, али и као спаринг партнера. Алекса је учествовао у тренинзима и припремама. Дуго смо размишљали о овој утакмици, понављам од када смо елиминисали Звезду размишљамо о томе, спремамо тактику. Много нам је помогао и драго ми је због њега.

Атмосфера у Крагујевцу каква се не виђа сваки дан у српској одбојци?

- Дуго причамо како град заслужује тај спектакл. Знали смо да то може овако да изгледа и зато смо то прижељкивали од кад смо изборили пласман у финале. Претходних година су организатори били женски клубови, али ето, десило се и није могло да се заврши боље. Уживали смо, осећај је сјајан, све се то видело после утакмице. Навијачи су нас чекали све до краја церемоније да прославимо заједно. Био је ту мој брат, такође одбојкашки радник, супруга са децом, родитељи. Ноћ за памћење.

МВП признање, као шлаг на торту?

- Нисам очекивао. Лепа је то ствар, али заиста мислим да је то могао да добије било ко од нас. Сви су играли на највишем нивоу, поштовали договоре, сви су блистали. Појединац увек изађе из екипе – порука је Ивана Костића, најкориснијег играча финала Купа Србије.