Шта се, како и зашто толико тога лошег по екипу нишког суперлигаша догодило прекјуче на Чаиру у сусрету с Војводином тешко да ће се икада одгонетнути и објаснити. Као и неколико дана раније у Крушевцу.
Тек, Нишлије су доживеле још један фијаско и један од најтежих пораза у историји као домаћин, у првенственим и куп-такмичењима. У катастрофалном поразу од 1:4, што је још горе по њих, пружили су дефинитивно најслабију игру од када ова генерација фудбалера игра заједно. Поновили су све слабости са меча под Багдалом и зато уместо закључка, можда би требало цитирати једног од чланова руководства Радничког, који је излазећи у уторак касно поподне са стадиона рекао „да се овај и овакав блам што пре мора заборавити”.
Написасмо можда, јер је вероватно и сам био свестан да је нешто тако ипак немогуће. Из простог разлога што овакви порази, овакве катастрофе и бламаже увек и по правилу остављају дубоке и често трагове који не могу лако нестати, брзо обрисати и елиминисати. Могао би, хипотетички говорећи, сигурно овај пролећни фијаско Радничког брзо и да оде у заборав, али само под једним условом - кад би се догодило да у преосталих шест утакмица нишки фудбалери остваре подвиг и од 18 освоје најмање 14-15 бодова. Само под тим условом би били међу осам најбољих и само на основу тога (и са тих више него немогућих 14 или 15 бодова) били би у ситуацији да покушају и нешто више и изборе се за европску сцену од следећег лета, што је била флоскула свих на Чаиру у претходна четири месеца.
Реалност, ма колико то некоме не буде годило, сасвим је другачија. Далеко су стручни штаб, у чију се стручности не сумња, од својих могућности и способности. Далеко су и фудбалери од својих, нарочито знања да нешто тако учине и направе подвиг. И, мора да се зна, ма колико да се „Перица умишља” нема чаробног штапића којим се нешто може учинити мимо онога што се догађа на терену.
Ако екипа попут садашње нишке у претходних пет утакмица од 15 бодова освоји скромних и, рекло би се, бедних пет – три у победи над Лучанцима и два у нерешеним исходима с Новим Пазаром и Радником, а одигра почетнички и катастрофално и у Крушевцу (0:2) и понови такву игру против Војводине у Нишу (1:4) - питање је ко више сме да буде оптимиста? Ко уопште надаље може себи да даје за право да било кога обмањује храбрим изјавама у које ни сам не верује. Лажним убеђењима која су по свему судећи само за јавност и празним обећањима која су потврдили први пролећни резултати.
Тога је било превише и на крају прошле јесени, а још више у наставку Супер лиге и то са „подлогом” у појачањима која су тражена, пронађена и доведена. И од којих вајде баш никакве. И што је, кад је коначно у уторак увече и после страдања на мечу са Војводином схваћено да дефинитивно на Чаиру много тога не штима, одлучено да се уз озбиљне опомене треба окренути тој реалности. И раду, свакако.
Незванично се сазнаје да су и стручни штаб Радничког и фудбалери, после „дубинске” анализе добили од руководства клуба још један „кредит” како би се до сусрета против Младости ГАТ у Новом Саду наредног понедељка продрмају, пробуде и уразуме. И да на тој утакмици, али и у преосталим ураде што се месецима уназад од њих очекивало и што се и даље очекује. Било би лепо да јубилеј 100 година постојања за месец ипо дана Раднички из Ниша прослави у лепој атмосфери.
У противном и у случају наставка агоније, зна се шта следи. Чистка! Биће, јасно је, за све и без обзира како се зове и колико вреди. Уз народну: или јеси, или ниси!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
