Spremna čistka na Čairu!

Šta se, kako i zašto toliko toga lošeg po ekipu niškog superligaša dogodilo prekjuče na Čairu u susretu s Vojvodinom teško da će se ikada odgonetnuti i objasniti. Kao i nekoliko dana ranije u Kruševcu.

Tek, Nišlije su doživele još jedan fijasko i jedan od najtežih poraza u istoriji kao domaćin, u prvenstvenim i kup-takmičenjima. U katastrofalnom porazu od 1:4, što je još gore po njih, pružili su definitivno najslabiju igru od kada ova generacija fudbalera igra zajedno. Ponovili su sve slabosti sa meča pod Bagdalom i zato umesto zaključka, možda bi trebalo citirati jednog od članova rukovodstva Radničkog, koji je izlazeći u utorak kasno popodne sa stadiona rekao „da se ovaj i ovakav blam što pre mora zaboraviti”.

Napisasmo možda, jer je verovatno i sam bio svestan da je nešto tako ipak nemoguće. Iz prostog razloga što ovakvi porazi, ovakve katastrofe i blamaže uvek i po pravilu ostavljaju duboke i često tragove koji ne mogu lako nestati, brzo obrisati i eliminisati. Mogao bi, hipotetički govoreći, sigurno ovaj prolećni fijasko Radničkog brzo i da ode u zaborav, ali samo pod jednim uslovom - kad bi se dogodilo da u preostalih šest utakmica niški fudbaleri ostvare podvig i od 18 osvoje najmanje 14-15 bodova. Samo pod tim uslovom bi bili među osam najboljih i samo na osnovu toga (i sa tih više nego nemogućih 14 ili 15 bodova) bili bi u situaciji da pokušaju i nešto više i izbore se za evropsku scenu od sledećeg leta, što je bila floskula svih na Čairu u prethodna četiri meseca. 

Realnost, ma koliko to nekome ne bude godilo, sasvim je drugačija. Daleko su stručni štab, u čiju se stručnosti ne sumnja, od svojih mogućnosti i sposobnosti. Daleko su i fudbaleri od svojih, naročito znanja da nešto tako učine i naprave podvig. I, mora da se zna, ma koliko da se „Perica umišlja” nema čarobnog štapića kojim se nešto može učiniti mimo onoga  što se događa na terenu.

Ako ekipa poput sadašnje niške u prethodnih pet utakmica od 15 bodova osvoji skromnih i, reklo bi se, bednih pet – tri u pobedi nad Lučancima i dva u nerešenim ishodima s Novim Pazarom i Radnikom, a odigra početnički i katastrofalno i u Kruševcu (0:2) i ponovi takvu igru protiv Vojvodine u Nišu (1:4) - pitanje je ko više sme da bude optimista? Ko uopšte nadalje može sebi da daje za pravo da bilo koga obmanjuje hrabrim izjavama u koje ni sam ne veruje. Lažnim ubeđenjima koja su po svemu sudeći samo za javnost i praznim obećanjima koja su potvrdili prvi prolećni rezultati.

Toga je bilo previše i na kraju prošle jeseni, a još više u nastavku Super lige i to sa „podlogom” u pojačanjima koja su tražena, pronađena i dovedena. I od kojih vajde baš nikakve. I što je, kad je konačno u utorak uveče i posle stradanja na meču sa Vojvodinom shvaćeno da definitivno na Čairu mnogo toga ne štima, odlučeno da se uz ozbiljne opomene treba okrenuti toj realnosti. I radu, svakako.

Nezvanično se saznaje da su i stručni štab Radničkog i fudbaleri, posle „dubinske” analize dobili od rukovodstva kluba još jedan „kredit” kako bi se do susreta protiv Mladosti GAT u Novom Sadu narednog ponedeljka prodrmaju, probude i urazume. I da na toj utakmici, ali i u preostalim urade što se mesecima unazad od njih očekivalo i što se i dalje očekuje. Bilo bi lepo da jubilej 100 godina postojanja za mesec ipo dana Radnički iz Niša proslavi u lepoj atmosferi.

U protivnom i u slučaju nastavka agonije, zna se šta sledi. Čistka! Biće, jasno je, za sve i bez obzira kako se zove i koliko vredi. Uz narodnu: ili jesi, ili nisi!