Кад једнога дана буде правио ретроспективу примљених голова, голман Напретка Никола Петрић не би требало да има дилему и већ данас могао би да напише: „два најлепша – примио сам у Крагујевцу“.
Кад одлучи да изабере свој најлепши гол, Василије Ђурић имаће озбиљне потешкоће, јер сваки у његовој ризници подједнако је леп и заслужује речи дивљења. Два последња – минулог викенда постигнута у дресу Радничког против Напретка иако прелепи, нису први с вињетом „голови за тв шпице“, јер је још септембра 2019. Василијев хитац у дресу Синђелића проглашен голом месеца и награђен специјалним ручним часовником и то из руку легендарног Момчила Вукотића...
Пет година касније, Василије Ђурић поново је на пијадесталу с два врхунска дела у једном дану на утакмици Раднички 1923 – Напредак 3:0.
Дело прво:
„Лажњак“ искоса с леве стране шеснаестерца... један, други дриблинг, одлагање шута све док лопта није дошла у позицију за пројектил у супротне рашље. Голман није имао никакву шансу, парадом је само улепшао фантастично леп гол.
Дело друго:
Одбијену лопту прихватио је искоса, метар у шеснаестерцу и „из прве“ урадио нешто што би у Србији покушао тренутно можда још само Катаи... Десном ногом лобовао је 13 фудбалера испред себе! Лопта се попут теледириговане ракете спустила под пречку!
Оба гола постигао је десном ногом... Пре пет година часовник је „зарадио“ катапултом са ивице шеснаестерца – левом...
- Подједнако користим и леву и десну ногу, али, дешњак сам... – почео је причу Василије Ђурић, јунак 26. кола Суперлиге...
Присећајући се сопствених мајсторија и неодбрањивих шутева, готово стидљиво је прокоментарисао:
- Не знам да ли је голман могао боље да реагује код првог гола, али, на срећу, лопта је ушла у рашље...
НАША ДЕЦА НЕ ДОБИЈАЈУ ШАНСУ КАКВУ ЗАСЛУЖУЈУ
Тренутно у Србији, само у Супер лиги игра 70 странаца не рачунајући фудбалере који су добили српске пасоше и постали наши држављани. Бар половина, сумњивог је квалитета и због њих деца Црвене звезде и Партизана углавном тежим путем морају да прођу до главне фудбалске сцене. Василије Ђурић један је од њих...
- Не знам зашто је тако. Наша деца се у Србији не цене колико би требало и не даје им се шанса какву заслужују... Клубови се углавном ослањају на странце и мисле да они доносе превагу. Било је заиста доста врхунских фудбалера, али и промашаја. Увек сам за то да се истрпи и изгура неко наше дете, али то је ретко код нас.
Откуд идеја за шут у другом полувремену и нови еврогол, излишно је питање за момка који се од других фудбалера разликује по изузетној скромности:
- Видео сам да је голман мало изашао. Није уобичајено лобовати толико играча испред себе, али, исплатило се... Радујем се овим головима и надам се да ћу наставити да играм добро, али, још више ме радује наша победа и чињеница да смо врло близу остварењу циља – играња у плеј-офу у трећем делу сезоне...
Раднички је у прошлој сезони тешком муком сачувао суперлигашки статус, амбиције су сада очигледно порасле...
- Опстанак је био примаран циљ, али, како сезона одмиче, апетити расту. Тренутно смо у плеј-офу и имамо велику шансу да останемо међу осам...
Трећи круг шампионата могао би Василију Ђурићу да донесе још више надахнућа...
- У трећем делу имаћемо прилику да се доказујемо на утакмицама против наших најбољих екипа као што су Звезда, Партизан, ТСЦ, Војводина, Чукарички... Биће много лакше играти против тако јаких тимова јер ћемо бити растерећени и жељни да покажемо што више... Били смо у кризи резултата иако смо играли добар фудбал. Најбитније је да је дошао и резултат против Напретка и да смо освојили три бода. У овој утакмици ја сам био херој, можда ће на следећој бити неко други, али, најбитније је да екипа побеђује.
У Раднички је стигао ове зиме одлучан у намери да надокнади све што је пропустио од тренутка кад је из Црвене звезде кренуо по Србији у потрази за сопственом звездом.
- Завршио сам омладинску школу Црвене звезде, после тога играо сам у Синђелићу другу лигу. У међувремену десиле су се разне ствари... Купио ме је ТСЦ, покојни Сабо је био тренер, играли смо ону чувену утакмицу са Стеауом – 6:6... После тога отишао сам у Металац, испали смо из лиге... Сад сам у Супер лиги поново добио могућност да покажем шта знам. Управо зато сам и дошао у Крагујевац, циљ је да се се доказујем из утакмице у утакмицу и да не станем на ова два гола, него да играм још боље и јаче, па шта ми бог да...
Лига није лака за доказивање...
- Тешка је јер има доста лоших терена, поготово кад су временски услови лоши... Изузев Маракане, ЈНА, Карађорђа и ТСЦ Арене, већина клубова нема добре услове за игру све док се време не побољша...
А кад стигне пролеће уследиће и додатне прилике за нова ремек дела. Нису случајна као што ни легендарни Тома Милићевић 2010. „малог“ Василија није довео у Црвену звезду можда и слутећи да у копачкама расте фудбалски чудотворац – предодређен да се трновитом стазом пробија ка сазвежђу...
АСИСТЕНЦИЈЕ
Голови су најбоља препорука, међутим, Василије Ђурић размишља другачије:
- Лепо је кад постигнете гол, донесете победу, али, ја волим и да асистирам. Некад су ми асистенције слађе од погодака – уверава „једанаестица“ Радничког.
Објаснио је и откуд дешњак на левом крилу... и то с бројем „11“ на дресу:
- Мој омиљени број је „10“, али, био је заузет кад сам стигао у Раднички. А то што играм по левој страни, видело се на утакмици против Напретка – закључио је кроз осмех...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
