Kad jednoga dana bude pravio retrospektivu primljenih golova, golman Napretka Nikola Petrić ne bi trebalo da ima dilemu i već danas mogao bi da napiše: „dva najlepša – primio sam u Kragujevcu“.
Kad odluči da izabere svoj najlepši gol, Vasilije Đurić imaće ozbiljne poteškoće, jer svaki u njegovoj riznici podjednako je lep i zaslužuje reči divljenja. Dva poslednja – minulog vikenda postignuta u dresu Radničkog protiv Napretka iako prelepi, nisu prvi s vinjetom „golovi za tv špice“, jer je još septembra 2019. Vasilijev hitac u dresu Sinđelića proglašen golom meseca i nagrađen specijalnim ručnim časovnikom i to iz ruku legendarnog Momčila Vukotića...
Pet godina kasnije, Vasilije Đurić ponovo je na pijadestalu s dva vrhunska dela u jednom danu na utakmici Radnički 1923 – Napredak 3:0.
Delo prvo:
„Lažnjak“ iskosa s leve strane šesnaesterca... jedan, drugi dribling, odlaganje šuta sve dok lopta nije došla u poziciju za projektil u suprotne rašlje. Golman nije imao nikakvu šansu, paradom je samo ulepšao fantastično lep gol.
Delo drugo:
Odbijenu loptu prihvatio je iskosa, metar u šesnaestercu i „iz prve“ uradio nešto što bi u Srbiji pokušao trenutno možda još samo Katai... Desnom nogom lobovao je 13 fudbalera ispred sebe! Lopta se poput teledirigovane rakete spustila pod prečku!
Oba gola postigao je desnom nogom... Pre pet godina časovnik je „zaradio“ katapultom sa ivice šesnaesterca – levom...
- Podjednako koristim i levu i desnu nogu, ali, dešnjak sam... – počeo je priču Vasilije Đurić, junak 26. kola Superlige...
Prisećajući se sopstvenih majstorija i neodbranjivih šuteva, gotovo stidljivo je prokomentarisao:
- Ne znam da li je golman mogao bolje da reaguje kod prvog gola, ali, na sreću, lopta je ušla u rašlje...
NAŠA DECA NE DOBIJAJU ŠANSU KAKVU ZASLUŽUJU
Trenutno u Srbiji, samo u Super ligi igra 70 stranaca ne računajući fudbalere koji su dobili srpske pasoše i postali naši državljani. Bar polovina, sumnjivog je kvaliteta i zbog njih deca Crvene zvezde i Partizana uglavnom težim putem moraju da prođu do glavne fudbalske scene. Vasilije Đurić jedan je od njih...
- Ne znam zašto je tako. Naša deca se u Srbiji ne cene koliko bi trebalo i ne daje im se šansa kakvu zaslužuju... Klubovi se uglavnom oslanjaju na strance i misle da oni donose prevagu. Bilo je zaista dosta vrhunskih fudbalera, ali i promašaja. Uvek sam za to da se istrpi i izgura neko naše dete, ali to je retko kod nas.
Otkud ideja za šut u drugom poluvremenu i novi evrogol, izlišno je pitanje za momka koji se od drugih fudbalera razlikuje po izuzetnoj skromnosti:
- Video sam da je golman malo izašao. Nije uobičajeno lobovati toliko igrača ispred sebe, ali, isplatilo se... Radujem se ovim golovima i nadam se da ću nastaviti da igram dobro, ali, još više me raduje naša pobeda i činjenica da smo vrlo blizu ostvarenju cilja – igranja u plej-ofu u trećem delu sezone...
Radnički je u prošloj sezoni teškom mukom sačuvao superligaški status, ambicije su sada očigledno porasle...
- Opstanak je bio primaran cilj, ali, kako sezona odmiče, apetiti rastu. Trenutno smo u plej-ofu i imamo veliku šansu da ostanemo među osam...
Treći krug šampionata mogao bi Vasiliju Đuriću da donese još više nadahnuća...
- U trećem delu imaćemo priliku da se dokazujemo na utakmicama protiv naših najboljih ekipa kao što su Zvezda, Partizan, TSC, Vojvodina, Čukarički... Biće mnogo lakše igrati protiv tako jakih timova jer ćemo biti rasterećeni i željni da pokažemo što više... Bili smo u krizi rezultata iako smo igrali dobar fudbal. Najbitnije je da je došao i rezultat protiv Napretka i da smo osvojili tri boda. U ovoj utakmici ja sam bio heroj, možda će na sledećoj biti neko drugi, ali, najbitnije je da ekipa pobeđuje.
U Radnički je stigao ove zime odlučan u nameri da nadoknadi sve što je propustio od trenutka kad je iz Crvene zvezde krenuo po Srbiji u potrazi za sopstvenom zvezdom.
- Završio sam omladinsku školu Crvene zvezde, posle toga igrao sam u Sinđeliću drugu ligu. U međuvremenu desile su se razne stvari... Kupio me je TSC, pokojni Sabo je bio trener, igrali smo onu čuvenu utakmicu sa Steauom – 6:6... Posle toga otišao sam u Metalac, ispali smo iz lige... Sad sam u Super ligi ponovo dobio mogućnost da pokažem šta znam. Upravo zato sam i došao u Kragujevac, cilj je da se se dokazujem iz utakmice u utakmicu i da ne stanem na ova dva gola, nego da igram još bolje i jače, pa šta mi bog da...
Liga nije laka za dokazivanje...
- Teška je jer ima dosta loših terena, pogotovo kad su vremenski uslovi loši... Izuzev Marakane, JNA, Karađorđa i TSC Arene, većina klubova nema dobre uslove za igru sve dok se vreme ne poboljša...
A kad stigne proleće uslediće i dodatne prilike za nova remek dela. Nisu slučajna kao što ni legendarni Toma Milićević 2010. „malog“ Vasilija nije doveo u Crvenu zvezdu možda i sluteći da u kopačkama raste fudbalski čudotvorac – predodređen da se trnovitom stazom probija ka sazvežđu...
ASISTENCIJE
Golovi su najbolja preporuka, međutim, Vasilije Đurić razmišlja drugačije:
- Lepo je kad postignete gol, donesete pobedu, ali, ja volim i da asistiram. Nekad su mi asistencije slađe od pogodaka – uverava „jedanaestica“ Radničkog.
Objasnio je i otkud dešnjak na levom krilu... i to s brojem „11“ na dresu:
- Moj omiljeni broj je „10“, ali, bio je zauzet kad sam stigao u Radnički. A to što igram po levoj strani, videlo se na utakmici protiv Napretka – zaključio je kroz osmeh...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
