Ивана трећа свих времена

Завршена је још једна сезона краљице спортова у дворани. Аналитичари су се бацили на посао. Тако је чувени Роберто Камано, угледни члан Међународног удружења атлетских статистичара (АТФС), врхунски познавалац стања у Србији на овом пољу, ексклуизивно јавио читаоцима „Журнала“ лепу вест:

- Ивана Шпановић, сада Вулета, избила је на треће место свих времена у скоку удаљ у дворани. Супериорна је у 21. веку.

Обрадио је италијански стручњак чак 386 такмичарки, које су у каријери под кровом надмашиле 6,50 метара. Та граница одваја одличне даљашице од осталих и обично гарантује учешће на великом такмичењу, а тамо солидан па повремено и завидан пласман. Да би се нашле на његовој листи није било довољно да једном оставе траг у песку иза те линије, већ да барем у 10 наврата потврде квалитет, а он је извлачио просек.

Само њих четири у историји дисциплине, у затвореном простору имају параметар изнад седам метара!

Захваљујући скоку од 6,98 метара из квалификација Првенства Европе у дворани у Истанбулу 4. марта, српска рекордерка Ивана Шпановић, удата Вулета, избила је на треће место на листи најбољих до сада с коефицијентом од седам метара и два центиметара (7,020), за два милиметра (7,018) испред Ларисе Бережнаје (Савез Совјетских Социјалистичкиг Република)!

Иванин низ је: 7,24 м (национални рекорд од 5. марта 2017. године у финалу Првенства  Евопе у Комбанк арени у Београду, уједно њен апсолутно најбољи скок удаљ у каријери), 7,07 м, 7,06 м, 7,03 м, 6,99 м, 6,98 м, 6,98 м, 6,96 м, 6,96 м и 6,93 м. Историјска конкуренткиња остварила је: 7,20 м, 7,08 м, 7,08 м, 7,04 м, 7,00 м, 6,98 м, 6,97 м, 6,96 м, 6,95 м и 6,92 м.

Испред њих су само две, али чудесне даме. Прва је Хајке Дрекслер (Немачка Демократска Република) с просеком 7,239. Источна Немица је актуелна светска рекордерка у затвореном (7,37 м од 13. фебруара 1988. у Бечу). Друга је Галина Чистјакова (Савез Совјетских Социјалистичкиг Република) са 7,151. Светска је рекордерка на отвореним борилиштима са 7,52 м од 11. јуна 1988. у Лењинграду. Тешко ће их ико надмашити. Ево и зашто. Хајке је имала следећу серију: 7,37 м, 7,32 м, 7,30 м, 7,29 м, 7,24 м, 7,19 м, 7,18 м, 7,18 м, 7,17 м и 7,15 м. Иза Галининог имена у сали су резултати: 7,30 м, 7,25  м, 7,24 м, 7,23 м, 7,13 м, 7,12 м, 7,09 м, 7,06 м, 7,05 м и 7,04 м.

Занимљиво да је по најбољем скоку од 7,24 м, Ивана само иза ове две даме,  такође трећа до сад: Дрекслерова 7,37 м и Чистјакова 7,30 м (28. јануар 1989).

Наша ведета је на ванвременском победничком постољу. Можемо да будемо поносни на њу и тренера Горана Обрадовића, који је знао да је више од деценије одржи у светском врху. И не само то, већ да је у право време на правом месту доведе до највишег нивоа, а најбоља српска спортисткиња је манталитетом победнице безмало у потпуности остваривала оно за шта је била спремна.

Дрекслерова и Чистакова су из држава, које више не постоје – Немачке Демократске Републике (ДДР) и Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). У топ 10 су чак четири такмичарке из СССР-а и две из ДДР-а. Ту су још уз Српкињу и две атлетичарке из САД–а, као и једна Румунка.

Њих осам рођено је од 1961. до 1964. што такође много говори о времену у коме су се такмичиле. Веома оштра борба против допинга, посебно у атлетици (није случај с неким другим спортовима), учинила је да много од онога, што је у њихово време било дозвољено да се користи за побољшање резултата, сада није. Да нагласимо и објаснимо – те девојке нису се допинговале (биле би кажњене), већ су, можда, користиле суплементе који су у другој половини 80-тих и почетком 90-тих, били легални на путу остварења што бољих достигнућа, а накнадно су стављени на црну листу.

Било како било, уз Ивану, убедљиво најмлађу међу првих 10 (рођену 1990. године, у време кад су споменуте такмичарке скакале), још је само Бритни Рис (САД) на осмом месту, свет угледала после 1964. (конкретно 1980. године). Д. Вишњић