Ivana treća svih vremena

Završena je još jedna sezona kraljice sportova u dvorani. Analitičari su se bacili na posao. Tako je čuveni Roberto Kamano, ugledni član Međunarodnog udruženja atletskih statističara (ATFS), vrhunski poznavalac stanja u Srbiji na ovom polju, ekskluizivno javio čitaocima „Žurnala“ lepu vest:

- Ivana Španović, sada Vuleta, izbila je na treće mesto svih vremena u skoku udalj u dvorani. Superiorna je u 21. veku.

Obradio je italijanski stručnjak čak 386 takmičarki, koje su u karijeri pod krovom nadmašile 6,50 metara. Ta granica odvaja odlične daljašice od ostalih i obično garantuje učešće na velikom takmičenju, a tamo solidan pa povremeno i zavidan plasman. Da bi se našle na njegovoj listi nije bilo dovoljno da jednom ostave trag u pesku iza te linije, već da barem u 10 navrata potvrde kvalitet, a on je izvlačio prosek.

Samo njih četiri u istoriji discipline, u zatvorenom prostoru imaju parametar iznad sedam metara!

Zahvaljujući skoku od 6,98 metara iz kvalifikacija Prvenstva Evrope u dvorani u Istanbulu 4. marta, srpska rekorderka Ivana Španović, udata Vuleta, izbila je na treće mesto na listi najboljih do sada s koeficijentom od sedam metara i dva centimetara (7,020), za dva milimetra (7,018) ispred Larise Berežnaje (Savez Sovjetskih Socijalističkig Republika)!

Ivanin niz je: 7,24 m (nacionalni rekord od 5. marta 2017. godine u finalu Prvenstva  Evope u Kombank areni u Beogradu, ujedno njen apsolutno najbolji skok udalj u karijeri), 7,07 m, 7,06 m, 7,03 m, 6,99 m, 6,98 m, 6,98 m, 6,96 m, 6,96 m i 6,93 m. Istorijska konkurentkinja ostvarila je: 7,20 m, 7,08 m, 7,08 m, 7,04 m, 7,00 m, 6,98 m, 6,97 m, 6,96 m, 6,95 m i 6,92 m.

Ispred njih su samo dve, ali čudesne dame. Prva je Hajke Dreksler (Nemačka Demokratska Republika) s prosekom 7,239. Istočna Nemica je aktuelna svetska rekorderka u zatvorenom (7,37 m od 13. februara 1988. u Beču). Druga je Galina Čistjakova (Savez Sovjetskih Socijalističkig Republika) sa 7,151. Svetska je rekorderka na otvorenim borilištima sa 7,52 m od 11. juna 1988. u Lenjingradu. Teško će ih iko nadmašiti. Evo i zašto. Hajke je imala sledeću seriju: 7,37 m, 7,32 m, 7,30 m, 7,29 m, 7,24 m, 7,19 m, 7,18 m, 7,18 m, 7,17 m i 7,15 m. Iza Galininog imena u sali su rezultati: 7,30 m, 7,25  m, 7,24 m, 7,23 m, 7,13 m, 7,12 m, 7,09 m, 7,06 m, 7,05 m i 7,04 m.

Zanimljivo da je po najboljem skoku od 7,24 m, Ivana samo iza ove dve dame,  takođe treća do sad: Drekslerova 7,37 m i Čistjakova 7,30 m (28. januar 1989).

Naša vedeta je na vanvremenskom pobedničkom postolju. Možemo da budemo ponosni na nju i trenera Gorana Obradovića, koji je znao da je više od decenije održi u svetskom vrhu. I ne samo to, već da je u pravo vreme na pravom mestu dovede do najvišeg nivoa, a najbolja srpska sportistkinja je mantalitetom pobednice bezmalo u potpunosti ostvarivala ono za šta je bila spremna.

Drekslerova i Čistakova su iz država, koje više ne postoje – Nemačke Demokratske Republike (DDR) i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). U top 10 su čak četiri takmičarke iz SSSR-a i dve iz DDR-a. Tu su još uz Srpkinju i dve atletičarke iz SAD–a, kao i jedna Rumunka.

Njih osam rođeno je od 1961. do 1964. što takođe mnogo govori o vremenu u kome su se takmičile. Veoma oštra borba protiv dopinga, posebno u atletici (nije slučaj s nekim drugim sportovima), učinila je da mnogo od onoga, što je u njihovo vreme bilo dozvoljeno da se koristi za poboljšanje rezultata, sada nije. Da naglasimo i objasnimo – te devojke nisu se dopingovale (bile bi kažnjene), već su, možda, koristile suplemente koji su u drugoj polovini 80-tih i početkom 90-tih, bili legalni na putu ostvarenja što boljih dostignuća, a naknadno su stavljeni na crnu listu.

Bilo kako bilo, uz Ivanu, ubedljivo najmlađu među prvih 10 (rođenu 1990. godine, u vreme kad su spomenute takmičarke skakale), još je samo Britni Ris (SAD) na osmom mestu, svet ugledala posle 1964. (konkretno 1980. godine). D. Višnjić