Љубиша Тумбаковић - Селектор обе своје државе

У енциклопедијама српског и црногорског фудбала имена и презимена многих фудбалера златним словима уписана су на обе стране, али, само је један фудбалски стручњак у богатој тренерској каријери поносно био селектор и Црне Горе и Србије! Љубиша Тумбаковић!

Рођени Београђанин, многи не знају, има у себи и црногорске крви, по очевој мајци, рођеној Никшићанки… Али, и да није тако, подједнако би био поштован због свог фудбалског реномеа и ауторитеа, и у Београду и у Подгорици. Сутра у Подгорици биће између две буктиње које у њему и даље распламсавају најлепшу фудбалску ватру. Можда је погрешно, али, ипак смо га упитали како му је између  “две ватре”?

- То је ствар неких принципа и целе философије…. Између две ватре? Па између те две ватре и јесам пошто Србију и Црну Гору откад знам за себе кроз неку породично убеђење, доживљавам као једну државу. И кад сам постао селектор Црне Горе, рекао сам да је то исти народ, стицајем околности подељен у две братске државе. И овога пута исто размишљам. Провео сам 3,5 године као селектор. Три и по прелепе године. Започели смо посао који је требало да има поруку у виду подмлађивања репрезентације за дужи период, а истовремено да направи такмичарски резултат какав раније није имала. Тај резултат односио се на неко такмичење у Европи.  Направили смо помак и у једном квалификационом циклусу нисмо успели иако се чинило да смо јако близу… Ту фудбалску идеју и убеђење, наставио је мој наследник Миодраг Радуловић. Он то ради много лепо и Црна Гора полако, степеник по степеник, иде горе.

Срцем сте везани за Србију још више?

- Природно, био сам селектор државе у којој сам рођен… Рођен сам у Београду, у њему одрастао… Пoстао сам селектор репрезентације своје државе што је вероватно основна идеја свих тренера. Сваки човек који се бави тренерским послом има за циљ да постане тренер Звезде или Партизана и селектор репрезентације своје државе. У мом случају - моје две државе, пошто ми је баба – очева мајка из Никшића, био сам селектор обе своје државе. И сад кад ми поставите питање за кога ћу да навијам? Па за своју државу…

Много тога променило се од тренутка кад сте преузели и водили Црну Гору, где је она данас?

- Црна Гора је направила огроман помак у правцу организације и кад је фудбалска идеја у питању… Питање је времена кад ће снагом свог талента који играчи са тог простора поседују, уз добру организацију, да направи позитиван резултат. Иде степеник по степеник… Не може ништа преко ноћи. То је била и моја порука кад сам дошао: ниједан тренер преко ноћи не може да направи резултат, потребни су му време и простор. Ја сам тај простор имао, али, на жалост “десило се то Косово” и прекинули смо једну идеју и стратегију која би сигурно резултирала…

Србија?

- Србија своју фудбалску идеју из године у годину подиже на виши ниво, има велику групу талентованих играча који полако остварују резултат. Питање је времена... Ето, Србија је отишла на Светско првенство, мислим да су шансе да сада оде и на Европско, не 99, него 100 одсто!  Има озбиљну екипу са групом играча који имају искуство и квалитет, а у исто време и младост која даје посебну енергију. Србија је апсолутни фаворит групе у овом тренутку...

Сутра ће бити тешка утакмица за обе репрезентације?

- Није лако играти у Подгорици против Црне Горе.

Осим ако нисте Енглеска, било је 1:5...

- И та Енглеска је направила резултат, али такав однос снага није био. Кад изгубите 1:5 и кажете да сте имали шансе, звучи депласирано, али, Црна Гора је имала шансе и није их искористила, а Енглези јесу...

Са Црном Гором против Енглеске 1:5, али са Србијом против Русије - 5:0!

- Тај резултат био је једна озбиљна порука. Поносан на оно што сам урадио и у Црној Гори, кад су селективни процес и фудбалско убеђење у питању као и селекција играча, перспектива.... А, посебно сам поносан на неке ствари кад је Србија у питању. Та екипа одиграла је пар фантастичних утакмица, против Норвешке на пример, па и против Русије… Имали смо пропуст против Шкотске, а и ту нисмо изгубили утакмицу, него су нас пенали и цела ситуација око короне спутали… Дефинитивно, група играча која је тада била присутна и данас је у српском фудбалу и у исто време је перспектива. И да не помињем младе играче који су у међувремену “експлодирали”, као на пример: Сале Лукић, Влаховић, мали Павловић… Све су то момци који ће у дужем периоду бити у саставу Србије…

Против, у том тренутку велике Русије играли сте с три шпица, дали пет голова... о чему се радило, шта сте желели – да се експлодира максимално за крај с ризиком да буде и обрнуто?

- Фудбал је симбиоза главе и тела... То је посебан доживљај за креативност људи који воде ту утакмицу, састављају тим и креативно се опредељују за начин игре који би евентуално могао да резултира у односу на противника. Пошто је сама игра део главе, да не кажем психологије и могућности тела, ту утакмицу играчи су изнели на начин који је у исто време ставио до знања да је то што нисмо прошли на Европско првенство у исто време последица психологије главе. Кад је опредељење у питању за профил играча који имамо ми смо показали да смо на правом путу. Поразили смо Русију и резултатски и игром. Ја сам један од ретких тренера који, за разлику од ових аналитичара који се појављују са различитим бројчаним системима, друкчије посматрају то... У фудбалу постоји само распоред играча, никако бројчани систем. Квалитет играча дефинише тај условно систем. Држао сам се принципа: ако хоћемо да завршимо како треба, јер знао сам да је то моја последња утакмица на клупи репрезентације због околности и свега што се радило иза, сад ћемо да покажемо и да ја убедим себе,  да то буде и моја и сатисфакција тих играча који су у том моменту условно били на стубу срама јавности јер нисмо прошли Шкотску, а добили смо на пример Норвешку у гостима...

Због чега нисте тако играли против Шкотске?

- Покушао сам то да објасним: сама игра  односно детаљи који опредељују изискују да сваки појединац мора и главом и телом да буде спреман. Ако ти глава није спремна, онда ће твој учинак бити много мањи, а тело те препоручило с моторичком могућношћу да будеш најбољи на тој позицији на којој играш у репрезентацији. Други детаљ уско је везан за неке ствари које нису биле фудбалске, а ја сам у својој анализи рада детаљно описао јер сам препознао где су били проблеми, посебно на тој утакмици.

Да ли вам је сатисфакција што је Пикси прећутно прихватио један део написаног у извештају?

- Не знам да ли је он то читао...

Више нема „приватног“ кондиционог тренера...

- То је један детаљ моје сатисфакције... И то је квалитет садашњег селектора: да неке ствари препозна и прихвати на начин који може њему да донесе резултат. То је добро, свака част за то...

Рекли сте да је Србија фаворит групе, где је Црна Гора?

- Црна Гора ме је јако пријатно изненадила у неким утакмицама које је играла после мог одласка. Показала је квалитет, појављују се нови и млади играчи, а у исто време, види се амбиција... Та амбиција је квалитет и део поднебља из којег долазе ти фудбалери. Црногорци су поносан народ који зна шта хоће и у сваком моменту жели да пружи максимум. Мени је заиста драго да се појављују момци који немају комплекс и показују вредности које сам препознао на неким утакмицама које је Црна Гора играла јако добро против квалитетнијих екипа...

Неколико фудбалера екстра класе били су репрезентативци и док сте ви били селектор Црне Горе: Јоветић, Савић....

- Црна Гора има стабилну позицију и кад су голмани у питању: Савић, Томашевић, Вешовић у задњој линији,,, Марушић... То су момци који играју озбиљне лиге, искусни су... Имају вансеријског играча Јоветића који на жалост због повреда условно ништа није дао фудбалу, а вероватно је један од највећих бисера са југословенских простора. Он је фудбалски бисер који сходно свему што има, због повреда није малтене ништа дао фудбалу. И мали Марко Јанковић који на жалост неће играти против Србије... Искрено очекујем да то буде утакмица два рођена брата који су се разишли на једном спортском нивоу. Тако треба да се понашају фудбалери на терену, а тако би требало и на трибинама да буде.

Не би било добро да евентуални реми „два брата“ искористи „трећи брат“ Младен Крстајић с Бугарима?

- Не могу Бугари да изненаде, мислим да немају шансу и да је квалитет у овој групи издефинисан квалитетом Србије и Мађарске, главних фаворита. Црногорци и Бугари могу да покваре то, све остало је епизода...

Какав је тренер Миодраг Радуновић?

- Искусан и добар колега који је каријеру градио од најмлађих селективних процеса. Био је и један од селектора у нашој Југославији у млађим категоријама. Апсолвирао је свој посао. Био је и селектор Либана, јако добро ради и сходно својим квалитетима увек може да изненади неким играчем или потезом. Међутим, толико се тога зна о свим појединцима јер данашња електроника пружа неограничене могућности, мислим да Пикси  не може да изненади. А са друге стране ни Мија не може да изненади Пиксија јер је толико јасно... Све се  зна – закључио је Љубиша Тумбаковић, велико име српскоцрногорског фудбала, свакако највеће тренерско…