Ljubiša Tumbaković - Selektor obe svoje države

U enciklopedijama srpskog i crnogorskog fudbala imena i prezimena mnogih fudbalera zlatnim slovima upisana su na obe strane, ali, samo je jedan fudbalski stručnjak u bogatoj trenerskoj karijeri ponosno bio selektor i Crne Gore i Srbije! Ljubiša Tumbaković!

Rođeni Beograđanin, mnogi ne znaju, ima u sebi i crnogorske krvi, po očevoj majci, rođenoj Nikšićanki… Ali, i da nije tako, podjednako bi bio poštovan zbog svog fudbalskog renomea i autoritea, i u Beogradu i u Podgorici. Sutra u Podgorici biće između dve buktinje koje u njemu i dalje rasplamsavaju najlepšu fudbalsku vatru. Možda je pogrešno, ali, ipak smo ga upitali kako mu je između  “dve vatre”?

- To je stvar nekih principa i cele filosofije…. Između dve vatre? Pa između te dve vatre i jesam pošto Srbiju i Crnu Goru otkad znam za sebe kroz neku porodično ubeđenje, doživljavam kao jednu državu. I kad sam postao selektor Crne Gore, rekao sam da je to isti narod, sticajem okolnosti podeljen u dve bratske države. I ovoga puta isto razmišljam. Proveo sam 3,5 godine kao selektor. Tri i po prelepe godine. Započeli smo posao koji je trebalo da ima poruku u vidu podmlađivanja reprezentacije za duži period, a istovremeno da napravi takmičarski rezultat kakav ranije nije imala. Taj rezultat odnosio se na neko takmičenje u Evropi.  Napravili smo pomak i u jednom kvalifikacionom ciklusu nismo uspeli iako se činilo da smo jako blizu… Tu fudbalsku ideju i ubeđenje, nastavio je moj naslednik Miodrag Radulović. On to radi mnogo lepo i Crna Gora polako, stepenik po stepenik, ide gore.

Srcem ste vezani za Srbiju još više?

- Prirodno, bio sam selektor države u kojoj sam rođen… Rođen sam u Beogradu, u njemu odrastao… Postao sam selektor reprezentacije svoje države što je verovatno osnovna ideja svih trenera. Svaki čovek koji se bavi trenerskim poslom ima za cilj da postane trener Zvezde ili Partizana i selektor reprezentacije svoje države. U mom slučaju - moje dve države, pošto mi je baba – očeva majka iz Nikšića, bio sam selektor obe svoje države. I sad kad mi postavite pitanje za koga ću da navijam? Pa za svoju državu…

Mnogo toga promenilo se od trenutka kad ste preuzeli i vodili Crnu Goru, gde je ona danas?

- Crna Gora je napravila ogroman pomak u pravcu organizacije i kad je fudbalska ideja u pitanju… Pitanje je vremena kad će snagom svog talenta koji igrači sa tog prostora poseduju, uz dobru organizaciju, da napravi pozitivan rezultat. Ide stepenik po stepenik… Ne može ništa preko noći. To je bila i moja poruka kad sam došao: nijedan trener preko noći ne može da napravi rezultat, potrebni su mu vreme i prostor. Ja sam taj prostor imao, ali, na žalost “desilo se to Kosovo” i prekinuli smo jednu ideju i strategiju koja bi sigurno rezultirala…

Srbija?

- Srbija svoju fudbalsku ideju iz godine u godinu podiže na viši nivo, ima veliku grupu talentovanih igrača koji polako ostvaruju rezultat. Pitanje je vremena... Eto, Srbija je otišla na Svetsko prvenstvo, mislim da su šanse da sada ode i na Evropsko, ne 99, nego 100 odsto!  Ima ozbiljnu ekipu sa grupom igrača koji imaju iskustvo i kvalitet, a u isto vreme i mladost koja daje posebnu energiju. Srbija je apsolutni favorit grupe u ovom trenutku...

Sutra će biti teška utakmica za obe reprezentacije?

- Nije lako igrati u Podgorici protiv Crne Gore.

Osim ako niste Engleska, bilo je 1:5...

- I ta Engleska je napravila rezultat, ali takav odnos snaga nije bio. Kad izgubite 1:5 i kažete da ste imali šanse, zvuči deplasirano, ali, Crna Gora je imala šanse i nije ih iskoristila, a Englezi jesu...

Sa Crnom Gorom protiv Engleske 1:5, ali sa Srbijom protiv Rusije - 5:0!

- Taj rezultat bio je jedna ozbiljna poruka. Ponosan na ono što sam uradio i u Crnoj Gori, kad su selektivni proces i fudbalsko ubeđenje u pitanju kao i selekcija igrača, perspektiva.... A, posebno sam ponosan na neke stvari kad je Srbija u pitanju. Ta ekipa odigrala je par fantastičnih utakmica, protiv Norveške na primer, pa i protiv Rusije… Imali smo propust protiv Škotske, a i tu nismo izgubili utakmicu, nego su nas penali i cela situacija oko korone sputali… Definitivno, grupa igrača koja je tada bila prisutna i danas je u srpskom fudbalu i u isto vreme je perspektiva. I da ne pominjem mlade igrače koji su u međuvremenu “eksplodirali”, kao na primer: Sale Lukić, Vlahović, mali Pavlović… Sve su to momci koji će u dužem periodu biti u sastavu Srbije…

Protiv, u tom trenutku velike Rusije igrali ste s tri špica, dali pet golova... o čemu se radilo, šta ste želeli – da se eksplodira maksimalno za kraj s rizikom da bude i obrnuto?

- Fudbal je simbioza glave i tela... To je poseban doživljaj za kreativnost ljudi koji vode tu utakmicu, sastavljaju tim i kreativno se opredeljuju za način igre koji bi eventualno mogao da rezultira u odnosu na protivnika. Pošto je sama igra deo glave, da ne kažem psihologije i mogućnosti tela, tu utakmicu igrači su izneli na način koji je u isto vreme stavio do znanja da je to što nismo prošli na Evropsko prvenstvo u isto vreme posledica psihologije glave. Kad je opredeljenje u pitanju za profil igrača koji imamo mi smo pokazali da smo na pravom putu. Porazili smo Rusiju i rezultatski i igrom. Ja sam jedan od retkih trenera koji, za razliku od ovih analitičara koji se pojavljuju sa različitim brojčanim sistemima, drukčije posmatraju to... U fudbalu postoji samo raspored igrača, nikako brojčani sistem. Kvalitet igrača definiše taj uslovno sistem. Držao sam se principa: ako hoćemo da završimo kako treba, jer znao sam da je to moja poslednja utakmica na klupi reprezentacije zbog okolnosti i svega što se radilo iza, sad ćemo da pokažemo i da ja ubedim sebe,  da to bude i moja i satisfakcija tih igrača koji su u tom momentu uslovno bili na stubu srama javnosti jer nismo prošli Škotsku, a dobili smo na primer Norvešku u gostima...

Zbog čega niste tako igrali protiv Škotske?

- Pokušao sam to da objasnim: sama igra  odnosno detalji koji opredeljuju iziskuju da svaki pojedinac mora i glavom i telom da bude spreman. Ako ti glava nije spremna, onda će tvoj učinak biti mnogo manji, a telo te preporučilo s motoričkom mogućnošću da budeš najbolji na toj poziciji na kojoj igraš u reprezentaciji. Drugi detalj usko je vezan za neke stvari koje nisu bile fudbalske, a ja sam u svojoj analizi rada detaljno opisao jer sam prepoznao gde su bili problemi, posebno na toj utakmici.

Da li vam je satisfakcija što je Piksi prećutno prihvatio jedan deo napisanog u izveštaju?

- Ne znam da li je on to čitao...

Više nema „privatnog“ kondicionog trenera...

- To je jedan detalj moje satisfakcije... I to je kvalitet sadašnjeg selektora: da neke stvari prepozna i prihvati na način koji može njemu da donese rezultat. To je dobro, svaka čast za to...

Rekli ste da je Srbija favorit grupe, gde je Crna Gora?

- Crna Gora me je jako prijatno iznenadila u nekim utakmicama koje je igrala posle mog odlaska. Pokazala je kvalitet, pojavljuju se novi i mladi igrači, a u isto vreme, vidi se ambicija... Ta ambicija je kvalitet i deo podneblja iz kojeg dolaze ti fudbaleri. Crnogorci su ponosan narod koji zna šta hoće i u svakom momentu želi da pruži maksimum. Meni je zaista drago da se pojavljuju momci koji nemaju kompleks i pokazuju vrednosti koje sam prepoznao na nekim utakmicama koje je Crna Gora igrala jako dobro protiv kvalitetnijih ekipa...

Nekoliko fudbalera ekstra klase bili su reprezentativci i dok ste vi bili selektor Crne Gore: Jovetić, Savić....

- Crna Gora ima stabilnu poziciju i kad su golmani u pitanju: Savić, Tomašević, Vešović u zadnjoj liniji,,, Marušić... To su momci koji igraju ozbiljne lige, iskusni su... Imaju vanserijskog igrača Jovetića koji na žalost zbog povreda uslovno ništa nije dao fudbalu, a verovatno je jedan od najvećih bisera sa jugoslovenskih prostora. On je fudbalski biser koji shodno svemu što ima, zbog povreda nije maltene ništa dao fudbalu. I mali Marko Janković koji na žalost neće igrati protiv Srbije... Iskreno očekujem da to bude utakmica dva rođena brata koji su se razišli na jednom sportskom nivou. Tako treba da se ponašaju fudbaleri na terenu, a tako bi trebalo i na tribinama da bude.

Ne bi bilo dobro da eventualni remi „dva brata“ iskoristi „treći brat“ Mladen Krstajić s Bugarima?

- Ne mogu Bugari da iznenade, mislim da nemaju šansu i da je kvalitet u ovoj grupi izdefinisan kvalitetom Srbije i Mađarske, glavnih favorita. Crnogorci i Bugari mogu da pokvare to, sve ostalo je epizoda...

Kakav je trener Miodrag Radunović?

- Iskusan i dobar kolega koji je karijeru gradio od najmlađih selektivnih procesa. Bio je i jedan od selektora u našoj Jugoslaviji u mlađim kategorijama. Apsolvirao je svoj posao. Bio je i selektor Libana, jako dobro radi i shodno svojim kvalitetima uvek može da iznenadi nekim igračem ili potezom. Međutim, toliko se toga zna o svim pojedincima jer današnja elektronika pruža neograničene mogućnosti, mislim da Piksi  ne može da iznenadi. A sa druge strane ni Mija ne može da iznenadi Piksija jer je toliko jasno... Sve se  zna – zaključio je Ljubiša Tumbaković, veliko ime srpskocrnogorskog fudbala, svakako najveće trenersko…