Игор Дуљај заузима посебно место у срцима Партизанових навијача, продукт играчке каријере и ратничког гена, међутим...
Као тренер никако Гробарима да иницира лепо расположење, изрони из „зоне сумрака” и „напаћеном” Парном ваљку дарује епитет паклене машине. Најновије разочарање: пораз од Војводине у Новом Саду!
Кроз Хумску је у 21. веку продефиловало 20 стручњака (Александар Станојевић, Мирослав Ђукић, Марко Николић и Владимир Вермезовић по двапут) и некадашњи дефанзивни везиста планетарног рејтинга све је неславно надмашио – има најлошији старт, рачунајући премијерних пет утакмица!
Скор од једног тријумфа (Младост), једног ремија (Колубара) и чак три неуспеха (Црвена звезда, Радник и Војводина) допринели су потонућу чак на четврто место. Присталице српског вицепрвака, свесни да је борба за титулу „испарила” већ за шефовања Илије Столице и „печатирана” с колима низбрдо у пролећном делу мандата Гордана Петрића, додатно су у неверици, друга позиција – гарант квалификација за Лигу шампиона – из ове визуре делује миљама далеко!
Дуљај је, катастрофалним салдом у почетних пет испита, прескочио учинак Илије Столице, Горана Стевановића, Љубинка Друловића, Јиргена Ребера, Сава Милошевића, Ивана Томића, Марка Николића (други мандат), Љубише Тумбаковића и Владимира Вермезовића, са по два пораза на истом узорку утакмица.
Уз напомену да само Вук Рашовић и Лотар Матеус могу да се подиче стопроцентним учинком, фуснота – Столица је почетком текуће сезоне смењен после шестог меча на клупи и елиминације у квалификацијама за Лигу Европе по ремију са АЕК-ом из Ларнаке повише Аутокоманде?!
Уз запажања да су Томић и Ребер стартовали са две „нуле” и, потом, везали три „тројке”, Николић упркос „шамарима” од Војводине и Спартака ухватио залет и те сезоне освојио дуплу круну, Вермезовић и Стевановић скидали капу ривалима искључиво на међународној сцени, актуелизација – Дуљајева (шок) терапија, дефинитивно, није успела.
Дугогодишњем репрезентативцу свака част за храброст – преузео је Партизан на коленима, урушен на свим нивоима и увелико у финансијско – резултатској дубиози, али исходи пет мечева казују да грогираном тиму није уткао ни „е” од енергије и, уз психолошко / тактичке лекције, пробудивши му инат покренуо га ка „утешном” циљу. Нико, додуше, није очекивао да слави против новог-старог шампиона на Маракани, чак и за 1:2 на „Карађорђу” знајући историјат с Војводином може да се прогледа кроз прсте, међутим, кад за читав месец не дође ни до трунке бољитка... Игор, знамо – професионалац „од главе до пете” и радник пар-екселанс, ради, бар за сада, Сизифов посао!
Олакшавајућа околност: не памти се да је иједан тренер засукао рукаве у Хумској у тежем амбијенту, кад је гро навијача оправдано против (Вучелић – Вазура) управе – највећег кривца за незапамћено посрнуће и чак шесту сезону без највреднијег пехара, приде, са задатком да од тима проблематичног квалитета, с папрено плаћеним странцима и првом звездом „привилегованом” да под климавим изговором закасни пет дана са, иначе, пропуштене репрезентативне акције, направи Партизан вредан аплауза.
Но, свестан је и сам Игор Дуљај, откад зна за себе поштен према себи и другима, да је морао, чак и са оваквим Парним ваљком, много боље!

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.