Igor Duljaj zauzima posebno mesto u srcima Partizanovih navijača, produkt igračke karijere i ratničkog gena, međutim...
Kao trener nikako Grobarima da inicira lepo raspoloženje, izroni iz „zone sumraka” i „napaćenom” Parnom valjku daruje epitet paklene mašine. Najnovije razočaranje: poraz od Vojvodine u Novom Sadu!
Kroz Humsku je u 21. veku prodefilovalo 20 stručnjaka (Aleksandar Stanojević, Miroslav Đukić, Marko Nikolić i Vladimir Vermezović po dvaput) i nekadašnji defanzivni vezista planetarnog rejtinga sve je neslavno nadmašio – ima najlošiji start, računajući premijernih pet utakmica!
Skor od jednog trijumfa (Mladost), jednog remija (Kolubara) i čak tri neuspeha (Crvena zvezda, Radnik i Vojvodina) doprineli su potonuću čak na četvrto mesto. Pristalice srpskog viceprvaka, svesni da je borba za titulu „isparila” već za šefovanja Ilije Stolice i „pečatirana” s kolima nizbrdo u prolećnom delu mandata Gordana Petrića, dodatno su u neverici, druga pozicija – garant kvalifikacija za Ligu šampiona – iz ove vizure deluje miljama daleko!
Duljaj je, katastrofalnim saldom u početnih pet ispita, preskočio učinak Ilije Stolice, Gorana Stevanovića, Ljubinka Drulovića, Jirgena Rebera, Sava Miloševića, Ivana Tomića, Marka Nikolića (drugi mandat), Ljubiše Tumbakovića i Vladimira Vermezovića, sa po dva poraza na istom uzorku utakmica.
Uz napomenu da samo Vuk Rašović i Lotar Mateus mogu da se podiče stoprocentnim učinkom, fusnota – Stolica je početkom tekuće sezone smenjen posle šestog meča na klupi i eliminacije u kvalifikacijama za Ligu Evrope po remiju sa AEK-om iz Larnake poviše Autokomande?!
Uz zapažanja da su Tomić i Reber startovali sa dve „nule” i, potom, vezali tri „trojke”, Nikolić uprkos „šamarima” od Vojvodine i Spartaka uhvatio zalet i te sezone osvojio duplu krunu, Vermezović i Stevanović skidali kapu rivalima isključivo na međunarodnoj sceni, aktuelizacija – Duljajeva (šok) terapija, definitivno, nije uspela.
Dugogodišnjem reprezentativcu svaka čast za hrabrost – preuzeo je Partizan na kolenima, urušen na svim nivoima i uveliko u finansijsko – rezultatskoj dubiozi, ali ishodi pet mečeva kazuju da grogiranom timu nije utkao ni „e” od energije i, uz psihološko / taktičke lekcije, probudivši mu inat pokrenuo ga ka „utešnom” cilju. Niko, doduše, nije očekivao da slavi protiv novog-starog šampiona na Marakani, čak i za 1:2 na „Karađorđu” znajući istorijat s Vojvodinom može da se progleda kroz prste, međutim, kad za čitav mesec ne dođe ni do trunke boljitka... Igor, znamo – profesionalac „od glave do pete” i radnik par-ekselans, radi, bar za sada, Sizifov posao!
Olakšavajuća okolnost: ne pamti se da je ijedan trener zasukao rukave u Humskoj u težem ambijentu, kad je gro navijača opravdano protiv (Vučelić – Vazura) uprave – najvećeg krivca za nezapamćeno posrnuće i čak šestu sezonu bez najvrednijeg pehara, pride, sa zadatkom da od tima problematičnog kvaliteta, s papreno plaćenim strancima i prvom zvezdom „privilegovanom” da pod klimavim izgovorom zakasni pet dana sa, inače, propuštene reprezentativne akcije, napravi Partizan vredan aplauza.
No, svestan je i sam Igor Duljaj, otkad zna za sebe pošten prema sebi i drugima, da je morao, čak i sa ovakvim Parnim valjkom, mnogo bolje!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
