Нови Пазар и Раднички 1923 направили су највећи успон од суперлигашких клубова у односу на прошлу сезону. Пазарци се боре за пето место и пласман у квалификације за Лигу конференције, а Крагујевчани су први пут изборили учешће у плеј-офу. Различито за клубове са обала Јошанице и Рашке и из Шумадије је што су први до успеха стигли са четири тренера у сезони, а други само са једним (Дејаном Јоксимовићем).
Заједничко за хитове првенства је што су лане на једвите јате, у баражу, остали суперлигаши. И једни и други одлично су се престројили, изврсно селектирали тим и сада убиру плодове доброг рада.
Чињеница да у Новом Пазару и Крагујевцу може да се окупи велики број гледалаца, посебно кад у госте долазе наши највећи клубови, даје посебну димензију запаженим резултатима клубова из Региона западне Србије.
Било би најбоље да су на исти начин ове сезоне радили Напредак и Раднички, па чак и Спартак. Крушевац, Ниш и Суботица су фудбалске средине, на трибинама имају углавном добре познаваоце најважније споредне ствари на свету и штета је што су у овом првенству ближи дну него врху.
За Нишлије важи супротно од онога што је карактеристика Крагујевчана и Пазараца. Прошлу сезону некадашњи запажени учесник европских купова завршио је на четвртом месту, а ове је далеко од плеј-офа. Нису Радничком помогле ни смене тренера, лутали су на Чаиру и са играчки кадром и биће добро ако на време обезбеде опстанак, иако само очување суперлигашког статуса не може да буде успех за клуб таквог реномеа.
Напредак је лоше почео, друго је тражио форму, био је затим у налету, а потом поново осцилирао. Крушевљани морају да направе бољу стратегију за наредно првенство, како би поново пробудили еуфорију у Лазаревом граду и постизали резултате у складу са блиставом традицијом Чарапана.
Свака борба за бодове рађа јунаке и трагичаре. Битније од тренутних успеха је стабилност, као доказ да ништа добро није урађено случајно и на брзину.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
