Novi Pazar i Radnički 1923 napravili su najveći uspon od superligaških klubova u odnosu na prošlu sezonu. Pazarci se bore za peto mesto i plasman u kvalifikacije za Ligu konferencije, a Kragujevčani su prvi put izborili učešće u plej-ofu. Različito za klubove sa obala Jošanice i Raške i iz Šumadije je što su prvi do uspeha stigli sa četiri trenera u sezoni, a drugi samo sa jednim (Dejanom Joksimovićem).
Zajedničko za hitove prvenstva je što su lane na jedvite jate, u baražu, ostali superligaši. I jedni i drugi odlično su se prestrojili, izvrsno selektirali tim i sada ubiru plodove dobrog rada.
Činjenica da u Novom Pazaru i Kragujevcu može da se okupi veliki broj gledalaca, posebno kad u goste dolaze naši najveći klubovi, daje posebnu dimenziju zapaženim rezultatima klubova iz Regiona zapadne Srbije.
Bilo bi najbolje da su na isti način ove sezone radili Napredak i Radnički, pa čak i Spartak. Kruševac, Niš i Subotica su fudbalske sredine, na tribinama imaju uglavnom dobre poznavaoce najvažnije sporedne stvari na svetu i šteta je što su u ovom prvenstvu bliži dnu nego vrhu.
Za Nišlije važi suprotno od onoga što je karakteristika Kragujevčana i Pazaraca. Prošlu sezonu nekadašnji zapaženi učesnik evropskih kupova završio je na četvrtom mestu, a ove je daleko od plej-ofa. Nisu Radničkom pomogle ni smene trenera, lutali su na Čairu i sa igrački kadrom i biće dobro ako na vreme obezbede opstanak, iako samo očuvanje superligaškog statusa ne može da bude uspeh za klub takvog renomea.
Napredak je loše počeo, drugo je tražio formu, bio je zatim u naletu, a potom ponovo oscilirao. Kruševljani moraju da naprave bolju strategiju za naredno prvenstvo, kako bi ponovo probudili euforiju u Lazarevom gradu i postizali rezultate u skladu sa blistavom tradicijom Čarapana.
Svaka borba za bodove rađa junake i tragičare. Bitnije od trenutnih uspeha je stabilnost, kao dokaz da ništa dobro nije urađeno slučajno i na brzinu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
