У Натху још „гори ватра”

Натхо пркоси крштеници – најбољи опис издања Партизанове „десетке” у минималном тријумфу над Вождовцем, упамћеног по волшебном одузимању лопте – продукту уклизавања, те блока, па маестралном асистенцијом, спољном, егзекутору Рикарду Гомешу.

Соло-партитура као класична демонстрација физичко-техничке моћи, ништа спорно... да је Израелац није ауторизовао са 35 година и 27 дана?!

Да, Бибарс је на прагу топ 10 најстаријих играча у историји Парног ваљка, средином јуна прескочиће Љубинка Друловића и ускочиће на листу међу одабрано друштво – на челу са Сашом Илићем, те Бојаном Остојићем, Владимиром Стојковићем, Ратком Чолићем, Младеном Крстајићем, Миланом Лукачем, Миланом Обрадовићем, Нишом Савељићем и Миланом Смиљанићем. Црно-белим „олдтајмерима”, од имена и презимена, с трагом у Хумској и српском фудбалу!

Черкез је, подсетимо, крајем новембра прошле године продужио уговор с Партизаном до последњег дана јуна 2024, на тај начин начинио подлогу „за напредак”.

Недавно, на опроштају од репрезентативног дреса (годинама, иако муслиман, био капитен Израела!), Натхо је изјавио:

- Волим саиграче, тренера и добро се осећам, међутим, важно је да знаш кад да станеш и сачуваш тело. Желим да сву енергију усмерим на свој тим - Партизан. Хоћу да на овај начин играчку каријеру учиним дужом, да играм још две-три године и да се мом тиму цео дам на располагање.

Речено, судећи по малом градском дербију с Вождовцем, учињено!

Претходно, вешти техничар играо је по принципу топло – хладно, знао да одушеви и, сходно датуму рођена, понекад разочара. Међутим, без обзира што више није брз као у ери, рецимо, ЦСКА из Москве, статистика му је и даље импресивна – 13 голова и девет асистенција у сезони. Сумња ли неко у „дабл-дабл” до краја борбе за бодове, једино преостале Парном ваљку, са ТСЦ-ом и Чукаричким у клинчу за друго место, гаранту учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона?

Каква је будућност Бибарса Натха на црно-белој страни Топчидерског брда?

Да, у Израелцу још „гори ватра” и способан је да „пусти магију” и креира велика дела, али сходно захтевној позицији – напред / назад уз енормну потрошњу и, неретко, „рат” с дупло млађим ривалима – изгледнија му је „џокер” улога, баш као што ју је имао Саша Илић у смирај каријере, или, на пример, Љубинко Друловић код Лотара Матеуса у незаборавној 2003.