U Nathu još „gori vatra”

Natho prkosi krštenici – najbolji opis izdanja Partizanove „desetke” u minimalnom trijumfu nad Voždovcem, upamćenog po volšebnom oduzimanju lopte – produktu uklizavanja, te bloka, pa maestralnom asistencijom, spoljnom, egzekutoru Rikardu Gomešu.

Solo-partitura kao klasična demonstracija fizičko-tehničke moći, ništa sporno... da je Izraelac nije autorizovao sa 35 godina i 27 dana?!

Da, Bibars je na pragu top 10 najstarijih igrača u istoriji Parnog valjka, sredinom juna preskočiće Ljubinka Drulovića i uskočiće na listu među odabrano društvo – na čelu sa Sašom Ilićem, te Bojanom Ostojićem, Vladimirom Stojkovićem, Ratkom Čolićem, Mladenom Krstajićem, Milanom Lukačem, Milanom Obradovićem, Nišom Saveljićem i Milanom Smiljanićem. Crno-belim „oldtajmerima”, od imena i prezimena, s tragom u Humskoj i srpskom fudbalu!

Čerkez je, podsetimo, krajem novembra prošle godine produžio ugovor s Partizanom do poslednjeg dana juna 2024, na taj način načinio podlogu „za napredak”.

Nedavno, na oproštaju od reprezentativnog dresa (godinama, iako musliman, bio kapiten Izraela!), Natho je izjavio:

- Volim saigrače, trenera i dobro se osećam, međutim, važno je da znaš kad da staneš i sačuvaš telo. Želim da svu energiju usmerim na svoj tim - Partizan. Hoću da na ovaj način igračku karijeru učinim dužom, da igram još dve-tri godine i da se mom timu ceo dam na raspolaganje.

Rečeno, sudeći po malom gradskom derbiju s Voždovcem, učinjeno!

Prethodno, vešti tehničar igrao je po principu toplo – hladno, znao da oduševi i, shodno datumu rođena, ponekad razočara. Međutim, bez obzira što više nije brz kao u eri, recimo, CSKA iz Moskve, statistika mu je i dalje impresivna – 13 golova i devet asistencija u sezoni. Sumnja li neko u „dabl-dabl” do kraja borbe za bodove, jedino preostale Parnom valjku, sa TSC-om i Čukaričkim u klinču za drugo mesto, garantu učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona?

Kakva je budućnost Bibarsa Natha na crno-beloj strani Topčiderskog brda?

Da, u Izraelcu još „gori vatra” i sposoban je da „pusti magiju” i kreira velika dela, ali shodno zahtevnoj poziciji – napred / nazad uz enormnu potrošnju i, neretko, „rat” s duplo mlađim rivalima – izglednija mu je „džoker” uloga, baš kao što ju je imao Saša Ilić u smiraj karijere, ili, na primer, Ljubinko Drulović kod Lotara Mateusa u nezaboravnoj 2003.