ДАНАС И ОВДЕ: „Српска опен“ живи садашњи тренутак

Човек живи само садашњи тренутак, све остало је већ прошло или је неизвесно и тајновито. Хоће ли уопште икада доћи, то је већ питање свих питања. Тако се стиже и до сазнања да је историја, на коју се често позивамо, ништа друго него бесмислена хроника страдања неистине и глупости коју свако тумачи онако како њему одговара.

Наредних дана тениски маестро Новак Ђоковић с групом својих светских следбеника, као никад пре, треба да испише најлепше странице историје тениса на Балкану, као својеврстан мисионар, које никад неће морати ни брисати, ни исправљати, ни преправљати.

Бањалука већ данас гори од страсти, али и страха, да ли ће мега - спектакл испунити сва очекивања и Републику Српску и њене људе у најлепшем светлу представити великом свету који се већ уморио од самог себе, својих мука и страдања, да га једноставно озари сунце које се с времена на време смеје и готово стидљиво слави живот.

То је једини начин да никад не издаш себе!

Управо такву мисао изрекао је јуче новинар Бојан Божић, савест и свест Српске опен, објашњавајући, ђоковићевски, да је у оваквим приликама лако бити леп, тешко је тако изгледати, без смеха и параде.

Ко год данас ишчекује госте Бањалуке, ма одакле долазили, има право на своје и виђење и мишљење. Научиће се Балканци за њих не баш својственим лекцијама да ишчуђавање и чуђење неретко значи живети у забораву и схваћено не схватити.

Ствари и догађаји, у великим причама, ретко су онакви како на први поглед изгледају, зар управо то није рекао јуче Виктор Троицки, који је тријумф у рађању „Српска опен” пре десет и кусур година сматрао највећим трофејом у својој богатој каријери. Био је безмало усхићен што је поново у Бањалуци, сада у својству селектора репрезентације Србије. Или гласна размишљања Бојана Вујића, најталентованијег тенисера у историји Републике Српске, којег је минуло ратно страдалништво спречило и сурово омело на путу остварења велике тениске каријере. Израстао је у амбасадора БиХ у САД као кадар Републике Српске.

Изузетак увек потврђује правило, уверило се то на десетине и десетине тениских радника Републике Српске, ударнички се предавати задацима од јутра до сутра, а махом су то људи који обављају одговорне државничке послове или су пословни људи бизниса. Чудо је спорт, никад га на свету нико није успео да победи, а човек је био и остао изузетак, ма шта друго да је постао.

Добро дошли у Бањалуку, Српска опен чека, или сте ви чекали њу; само две ствари уједињују људе – љубав и страх од љубави.