DANAS I OVDE: „Srpska open“ živi sadašnji trenutak

Čovek živi samo sadašnji trenutak, sve ostalo je već prošlo ili je neizvesno i tajnovito. Hoće li uopšte ikada doći, to je već pitanje svih pitanja. Tako se stiže i do saznanja da je istorija, na koju se često pozivamo, ništa drugo nego besmislena hronika stradanja neistine i gluposti koju svako tumači onako kako njemu odgovara.

Narednih dana teniski maestro Novak Đoković s grupom svojih svetskih sledbenika, kao nikad pre, treba da ispiše najlepše stranice istorije tenisa na Balkanu, kao svojevrstan misionar, koje nikad neće morati ni brisati, ni ispravljati, ni prepravljati.

Banjaluka već danas gori od strasti, ali i straha, da li će mega - spektakl ispuniti sva očekivanja i Republiku Srpsku i njene ljude u najlepšem svetlu predstaviti velikom svetu koji se već umorio od samog sebe, svojih muka i stradanja, da ga jednostavno ozari sunce koje se s vremena na vreme smeje i gotovo stidljivo slavi život.

To je jedini način da nikad ne izdaš sebe!

Upravo takvu misao izrekao je juče novinar Bojan Božić, savest i svest Srpske open, objašnjavajući, đokovićevski, da je u ovakvim prilikama lako biti lep, teško je tako izgledati, bez smeha i parade.

Ko god danas iščekuje goste Banjaluke, ma odakle dolazili, ima pravo na svoje i viđenje i mišljenje. Naučiće se Balkanci za njih ne baš svojstvenim lekcijama da iščuđavanje i čuđenje neretko znači živeti u zaboravu i shvaćeno ne shvatiti.

Stvari i događaji, u velikim pričama, retko su onakvi kako na prvi pogled izgledaju, zar upravo to nije rekao juče Viktor Troicki, koji je trijumf u rađanju „Srpska open” pre deset i kusur godina smatrao najvećim trofejom u svojoj bogatoj karijeri. Bio je bezmalo ushićen što je ponovo u Banjaluci, sada u svojstvu selektora reprezentacije Srbije. Ili glasna razmišljanja Bojana Vujića, najtalentovanijeg tenisera u istoriji Republike Srpske, kojeg je minulo ratno stradalništvo sprečilo i surovo omelo na putu ostvarenja velike teniske karijere. Izrastao je u ambasadora BiH u SAD kao kadar Republike Srpske.

Izuzetak uvek potvrđuje pravilo, uverilo se to na desetine i desetine teniskih radnika Republike Srpske, udarnički se predavati zadacima od jutra do sutra, a mahom su to ljudi koji obavljaju odgovorne državničke poslove ili su poslovni ljudi biznisa. Čudo je sport, nikad ga na svetu niko nije uspeo da pobedi, a čovek je bio i ostao izuzetak, ma šta drugo da je postao.

Dobro došli u Banjaluku, Srpska open čeka, ili ste vi čekali nju; samo dve stvari ujedinjuju ljude – ljubav i strah od ljubavi.