Зураби Датунашвили: Побеђивао и у туцању јаја

Завршне припреме за ЕП у Загребу, које почиње у понедељак, репрезентативци Србије обавили су у Зрењанину. Окупили су се дан после католичког Ускрса и онима који су обележили радостан дан, честитали су православци. У недељу је нова радост Христовог васкрсења и најстарији хришћански празник, пуно значи за двоструког светског шампиона, Грузина Зурабија Датунашвилија, спортисти који је дао печат последњим успесима Орлова.

- Знам да је Ускрс најрадоснији хришћански празник, да доноси радост свима и да је дан за дружење. Мама фарба јаја на велики петак и прави посебан колач. Све сам то гледао и петак је, за нас у Грузији, најтежи дан, смрт Христова. После три дана је васкрсао и ишли смо на Ускрс у цркву, потом би посетили место наших предака – почео је разговор са великим шампионом.

Без додатних питања, наставио је казивање.

- Мени Ускрс много значи, а и други празници. Добро се сећам кад смо туцали јаја, побеђивао сам и био срећан, били смо деца.

На опаску да ли је, као што то деца знају, било „подвала”, па се и јаја, направљена од дрвета офарбају, да би се однела победа, грохотом се насмејао.

- Да, да, било је и тога, неки јесу, али ја нисам то радио. Било је важно да се дружимо и то је било такмичење, као у спорту. Било је много лепо и радо се сећам.

Орлови су лоцирани у хотелу Војводина, у центру града на Бегеју, а по годинама устаљеној пракси, не због Ускрса, недеља је слободан дан уз обавезну заједничку шетњу.

- Велики смо другари, биће лупања јаја, видећемо ко ће да буде најуспешнији, једва чекам „окршаје” – грохотом се насмејао Зура.

Током разговора, уз осмехе и речи задовољства, при помени родитеља и породице, осетила се сета у гласу.

- Пуно је носталгије, поготову пред овако велики празник. Био сам у Грузији за Нову годину. Са родитељима, мајком Нино и оцем Александреом, био сам у Београду кад ме је Олимпијски комитет прогласио за најбољег спортисту. Од 9. јанаура почеле су припреме и, ево, ушли смо у четврти месец, са веома малим паузама између два тренажна процеса. Мало је одмора и много је тешко и напорно. Сваки дан треба да си у тренингу, али се свакодневно чујем са родитељима, без обзира где се припремамо, у Србији или некој другој земљи. Лакше ми је кад их чујем.

Зураби има два брата и сестру, старији је у Тбилисију, други Гергије, некад и сам рвач, живи у Паризу и прати такмичења Орлова. Најавио је да ће на Олимпијским играма бити ватрени присталица Србије. Пред старт Европског шампионата у Загребу, велики адут изабраног тима, деловао је оптимистично.

- Добро смо радили, спреман сам. Добро познајем ривале и никад се никог нисам плашио. Увек сам био свој и знао шта хоћу. Идем у Загреб по злато, ако не буде неких већих грешака, са добром концентрацијом, могу да га освојим. Морам да додам, мени и осталима из тима, приоритет је Светско првенство, септембра у Београду. Тад морамо да будемо максимални.

Јасно је прецизирао циљ за планетарни шампионат.

- Сви желимо да остваримо норму за Париз. Београд је прва прилика. Најбољих пет, из сваке категорије, одлази на Игре. То ми је најважније.

На проширење питања да борба за норму значи и борбу за медаљу и да, осим Стевана Хорвата и њега, нико није освојио више од две златне медаље на СП, уз смешак, додао је.

- Борба за олимпијску норму јесте и борба за медаљу. Кад сам дошао у Србију и кад смо први пут разговарали, рекао сам вам да се увек борим за највише. Могу у Београду да освојим злато и будите уверени да ћу да га нападнем.      

Истакао је да је главни циљ у рвању, одавно детерминисао и да је олимпијско злато у његовим мислима.

- Под заставом Србије освојио сам два светска првенства, једно европско, био трећи на Олимпијади у Токију. То су велики успеси довољни да обележе каријеру. Међутим, тиме се не задовољавам и нећу, нити желим да станем. Хоћу да освојим злато у Паризу и све сам посветио Играма у Француској. Све ово што радим, сви напорни и тешки тренинзи, сав зној са тренинга, све је подређено титули у Паризу. Преко године више од осам месеци жестоко тренирамо и, сећам се да сам вам у Београду, после освојене светске титуле, рекао да је ово крвав посао, највиши професионални ниво. Мора да уследе и сузе радоснице. Ко хоће да иде на Олимп, мора овако, други начин, без великог рада и одрицања, не постоји.

Узео је кратку паузу, па погледом задовољства, казао:

- Да освојим олимпијско злато за себе и за Србију. Много ми је пружила и то увек носим у мислима и борим се највише што могу. Кад сам проглашен за најбољег спортисту Србије за 2022 годину, у конкуренцији спортских великана и светских легенди, био сам јако срећан и рекао да је то највећи дан у моме животу и све што сам изрекао, било је из срца. Били су присутни моји родитељи и био сам више него поносан.