Zurabi Datunašvili: Pobeđivao i u tucanju jaja

Završne pripreme za EP u Zagrebu, koje počinje u ponedeljak, reprezentativci Srbije obavili su u Zrenjaninu. Okupili su se dan posle katoličkog Uskrsa i onima koji su obeležili radostan dan, čestitali su pravoslavci. U nedelju je nova radost Hristovog vaskrsenja i najstariji hrišćanski praznik, puno znači za dvostrukog svetskog šampiona, Gruzina Zurabija Datunašvilija, sportisti koji je dao pečat poslednjim uspesima Orlova.

- Znam da je Uskrs najradosniji hrišćanski praznik, da donosi radost svima i da je dan za druženje. Mama farba jaja na veliki petak i pravi poseban kolač. Sve sam to gledao i petak je, za nas u Gruziji, najteži dan, smrt Hristova. Posle tri dana je vaskrsao i išli smo na Uskrs u crkvu, potom bi posetili mesto naših predaka – počeo je razgovor sa velikim šampionom.

Bez dodatnih pitanja, nastavio je kazivanje.

- Meni Uskrs mnogo znači, a i drugi praznici. Dobro se sećam kad smo tucali jaja, pobeđivao sam i bio srećan, bili smo deca.

Na opasku da li je, kao što to deca znaju, bilo „podvala”, pa se i jaja, napravljena od drveta ofarbaju, da bi se odnela pobeda, grohotom se nasmejao.

- Da, da, bilo je i toga, neki jesu, ali ja nisam to radio. Bilo je važno da se družimo i to je bilo takmičenje, kao u sportu. Bilo je mnogo lepo i rado se sećam.

Orlovi su locirani u hotelu Vojvodina, u centru grada na Begeju, a po godinama ustaljenoj praksi, ne zbog Uskrsa, nedelja je slobodan dan uz obaveznu zajedničku šetnju.

- Veliki smo drugari, biće lupanja jaja, videćemo ko će da bude najuspešniji, jedva čekam „okršaje” – grohotom se nasmejao Zura.

Tokom razgovora, uz osmehe i reči zadovoljstva, pri pomeni roditelja i porodice, osetila se seta u glasu.

- Puno je nostalgije, pogotovu pred ovako veliki praznik. Bio sam u Gruziji za Novu godinu. Sa roditeljima, majkom Nino i ocem Aleksandreom, bio sam u Beogradu kad me je Olimpijski komitet proglasio za najboljeg sportistu. Od 9. janaura počele su pripreme i, evo, ušli smo u četvrti mesec, sa veoma malim pauzama između dva trenažna procesa. Malo je odmora i mnogo je teško i naporno. Svaki dan treba da si u treningu, ali se svakodnevno čujem sa roditeljima, bez obzira gde se pripremamo, u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji. Lakše mi je kad ih čujem.

Zurabi ima dva brata i sestru, stariji je u Tbilisiju, drugi Gergije, nekad i sam rvač, živi u Parizu i prati takmičenja Orlova. Najavio je da će na Olimpijskim igrama biti vatreni pristalica Srbije. Pred start Evropskog šampionata u Zagrebu, veliki adut izabranog tima, delovao je optimistično.

- Dobro smo radili, spreman sam. Dobro poznajem rivale i nikad se nikog nisam plašio. Uvek sam bio svoj i znao šta hoću. Idem u Zagreb po zlato, ako ne bude nekih većih grešaka, sa dobrom koncentracijom, mogu da ga osvojim. Moram da dodam, meni i ostalima iz tima, prioritet je Svetsko prvenstvo, septembra u Beogradu. Tad moramo da budemo maksimalni.

Jasno je precizirao cilj za planetarni šampionat.

- Svi želimo da ostvarimo normu za Pariz. Beograd je prva prilika. Najboljih pet, iz svake kategorije, odlazi na Igre. To mi je najvažnije.

Na proširenje pitanja da borba za normu znači i borbu za medalju i da, osim Stevana Horvata i njega, niko nije osvojio više od dve zlatne medalje na SP, uz smešak, dodao je.

- Borba za olimpijsku normu jeste i borba za medalju. Kad sam došao u Srbiju i kad smo prvi put razgovarali, rekao sam vam da se uvek borim za najviše. Mogu u Beogradu da osvojim zlato i budite uvereni da ću da ga napadnem.      

Istakao je da je glavni cilj u rvanju, odavno determinisao i da je olimpijsko zlato u njegovim mislima.

- Pod zastavom Srbije osvojio sam dva svetska prvenstva, jedno evropsko, bio treći na Olimpijadi u Tokiju. To su veliki uspesi dovoljni da obeleže karijeru. Međutim, time se ne zadovoljavam i neću, niti želim da stanem. Hoću da osvojim zlato u Parizu i sve sam posvetio Igrama u Francuskoj. Sve ovo što radim, svi naporni i teški treninzi, sav znoj sa treninga, sve je podređeno tituli u Parizu. Preko godine više od osam meseci žestoko treniramo i, sećam se da sam vam u Beogradu, posle osvojene svetske titule, rekao da je ovo krvav posao, najviši profesionalni nivo. Mora da uslede i suze radosnice. Ko hoće da ide na Olimp, mora ovako, drugi način, bez velikog rada i odricanja, ne postoji.

Uzeo je kratku pauzu, pa pogledom zadovoljstva, kazao:

- Da osvojim olimpijsko zlato za sebe i za Srbiju. Mnogo mi je pružila i to uvek nosim u mislima i borim se najviše što mogu. Kad sam proglašen za najboljeg sportistu Srbije za 2022 godinu, u konkurenciji sportskih velikana i svetskih legendi, bio sam jako srećan i rekao da je to najveći dan u mome životu i sve što sam izrekao, bilo je iz srca. Bili su prisutni moji roditelji i bio sam više nego ponosan.