Најуспешнији бугарски клуб, ЦСКА из Софије, васкрсао је доласком Саше Илића. Легенда Партизана и некадашњи тренер Чукаричког води Армејце ка 32. титули шампиона. Претходну су освојили пре 15 година.
За Ускрс у Бугарској неће бити фудбала. Армејци ће на Велики понедељак угостити Левски у дербију кола који може да наговести и поредак на крају првог дела првенства.
- Прилично се „закувало“ - каже Илић: - Нико није очекивао овакву завршницу. Искрено, нисам ни ја. Нисмо још ни близу освајања титуле, али сваком утакмицом се приближавамо.
Шта ће бити пресудно у шампионској трци?
- До краја првог дела је остлао пет утакмица, а онда ћемо играти још пет у плеј-офу. У 28. колу нам долази Лудогорец и од те утакмице ће много да зависи плеј-оф. Важно нам је да останемо на првом месту, у том случају бићемо домаћини Лудогорецу и у плеј-офу. Можемо сами да повећамо шансе за освајање титуле, искористићемо их ако смо тим који је шампионског калибра.
Резултати показују да сте се очигледно добро снашли у првој печалбарској сезони у тренерској каријери...
- Поштено да кажем, није било тешко. Сличан смо народ, добро се разумемо, волимо фудбал на исти начин... Бугарска лига је слична нашој, квалитет се полако повећава напретком неколико клубова који су иза доминантног Лудогореца.
Изгледа да нисте ни морали да одлазите из Србије...
- Многи ми значи долазак у ЦСКА. Велико је искуство, а тек сам на почетку тренерске каријере. Што се каже, борба непрестана. У овом послу никад ништа није сигурно. План понекад успе, понекад не успе. Кроз све то брзо пролазим. Не знам како ће се завршити ова сезона, али знам да сам за ових десет месеци у ЦСКА научио многе лекције.
Откуд у ЦСКА? Деловало је да сте преко ноћи прихватили понуду за посао...
- И било је скоро преко ноћи. У лето прошле године предложено ми је да разговарам са власницима ЦСКА. Нисмо дуго причали. Кад сам одлучио да радим као тренер знао сам да нећу моћи да бирам послове. Не морам да прихватам баш сваку понуду, али морам да радим. ЦСКА је изгледао као лепа прилика. Изгледа да сам добро проценио.
Пре мало више од годину дана, 11. априла 2022, напустили сте Чукарички под доста необичним околностима. Како сада видите тај период каријере?
- Не бих се на то враћао. Доста се зна о томе. У сваком случају и то је било вредно искуство.
Да се вратимо на ЦСКА. Шта је рецепт за успех?
- Стабилност форме. Можда немамо најбољи тим и нисмо играли најбоље утакмице, али смо имали најмање осцилација. У октобру смо изгубили у гостима Лудогорецу, од тада смо на 14 утакмица остварили 12 победа и два нерешена резултата. Нисмо најубедљивији тим, али освајамо бодове.
Да ли вам је помогло то што се нисте пласирали у Лигу конференције?
- Било је у бугарским медијима приче о томе. Можда нам је помогло, ако је тако жао ми је. Волео бих да играмо у сваком такмичењу. Били смо близу пласмана у Лигу конференције, али смо посустали у последњих десет минута реванша против Базела. Испали смо голом у надокнади времена. Жао ми је што нисмо успели. Били бисмо бољи тим да смо могли да играмо још европских утакмица.
На жалост ништа ни од „дупле круне“. Испали сте у четвртфиналу од Черног мора.
- Не знам шта нам се десило. Водили смо на полувремену и све просули. Много сам се разочарао. Волим да играм свако такмичење. Свако се разликује, доноси различите емоције. Мислим да смо пропустили лепу шансу да освојимо Куп.
Можда Куп, ипак, освоји ЦСКА, али онај што има додатак „1948“. Шта у клубу кажу на „имењака“?
- Баш ће бити занимљиво ако ми освојимо титулу, а ЦСКА 1948 освоји Куп. Било је неких расправа ко је прави ЦСКА. То би било као да се због неке свађе у управи Паритзан, не дај боже, подели на два клуба. Тај „1948“ се сматрао правим ЦСКА и тражио је све трофеје које је клуб освојио. Проблем је решен, „мој“ ЦСКА је победио и сад се зна који је прави, па су нестале размирице. Навијачи су остали уз нас, други ЦСКА има много мање публике, па кад играмо нема тензија.
Какви су ваши планови у ЦСКА?
- Потписао сам уговор на две сезоне. Договор је да покушамо да клуб подигнемо на виши ниво. Прву сезону приводим крају. Видећемо каква ће бити, да ли ће на крају бити. А после... Ко зна? У овом послу никад не знаш шта носи сутра - завршио је Саша Илић.
СРПСКА СТРУКА
Бугарски фудбал се поново окренуо српској струци. Саша Илић је на клупи ЦСКА, а Златомир Загорчић води софијску Славију. Младен Крстајић је од прошле године селектор Бугарске.
- Крстајић је узео „врућ кромпир“. Бугари су као и ми, очекују резултате преко ноћи. Крстајић је подмлатио екипу с намером да направи тим који ће дуже година бити на окупу. Нема баш велику помоћ. Много је странаца у клубовима. Верујем да ће Крстајић урадити добар посао.
Надавно се у Бугарску вратио и Љупко Петровић, поново је у Литексу.
- Чуо сам се са Љупком. Велики је тренер. Веома га поштују у Бугарској. Један је од ретких који је радио у три највећа бугарска клуба, у ЦСКА, Левском и Литексу. Са Литексом је освојио Куп 2004, а сад је преузео обавезу да задржи у другој лиги. Не сумњам да ће успети - каже Илић.
ОСУЂЕН НА САРАДНИКЕ
Са Илићем у стручном штабу ЦСКА су Милорад Пековић, Величко Каплановић, кондициони тренер Дарко Обрадовић и аналитичар Бојан Милинковић.
- Осуђени смо једни на друге. Много времена проводимо заједно. Дружимо се и у слободно време, кад немамо утакмице. Много разговарамо о фудбалу. Ми никада не одмарамо од фудбала - каже Илић о сарадницима.
ФУДБАЛСКЕ ПРИЧЕ СА СТОИЧКОВИМ
Мањински сувласник ЦСКА је легендарни Христо Стоичков. Некадашњи репрезентативац Бугарске, бивши играч Барселоне, поседује 20 одсто клуба у коме је играо од 1984. до 1990.
- Све стаје кад се Стоичков појави. Највеће је име бугарског фудбала. Живи у Мајамију, па је ретко у Софији. Срели смо се два пута, дуго разговарали о фудбалу. Приче са њим су фантастичне. Дошао је на један тренинг, дуго разговарао са целом екипом. Не меша се у рад клуба, али све прати и све зна - каже Илић.
МАЛО СРПСКИХ ИГРАЧА
Илић открива шта га је највише изненадило у бугарском фудбалу.
- Памтим да је некада скоро сваки бугарски клуб имао бар једног нашег играча. Сада нас нема. Лазар Туфегџић је код нас у ЦСКА, Вељко Јеленковић је у Славији, Милош Петровић је у Локомотиви из Пловдива, Зоран Ламбулић је у Бероеу и то је све. Чудно ми је то. Мислим да има места за наше играче у бугарској лиги. С друге стране, Бугарска је у Европској унији и мислио сам да ће бити више играча из Румуније, Словачке... Има их, али највише је Јужноамериканаца и Африканаца. Лако долазе, а добро играју, па привлаче земљаке - објашњава Илић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
